Uoči dvomeča protiv Slovenije u borbi za Svetsko prvenstvo, kapitenka ženske rukometne reprezentacije Srbije Andrea Lekić iznela je svoje viđenje o očekivanjima, medaljama i novom sastavu ekipe. Ona je jedna od devojka koje su se vratile u nacionalni tim, a pored toga je i jedna od najboljih rukometašica na svetu.
Lekićeva je uspela da osvojio Ligu šampiona, dobro joj je poznat ukus uspeha, pa bi zbog toga želela da što bolje rezultate ostvari i sa devojkama iz nacionalnog tima. Zbog toga je tu - veruje u Srbiju i svoje saigračice. "Verujem da svi očekujemo pobedu i prolazak na Svetsko prvenstvo. Ali smo potpuno svesne težine zadatka. Nismo u situaciji da možemo da kažemo da smo favoriti u meču sa Slovenijom, ali teren će odlučiti", rekao je Lekićeva za sajt Rukometnog sazva Srbije.
Andrea zna šta očekuje nju i njene saigračice. "Očekujemo ekipu sa izuzetno dobrom polukontrom, vrlo zanimljivim i raznovrsnim napadom. I to je ono što moramo da neutrališemo. Stvarno mislim da je tu ključ za pobedu – u odbrani. U mojoj glavi, najbolja varijanta je što je revanš kod nas. To nam mnogo znači. Očekujemo krcatu halu u Boru i podršku tokom cele utakmice. Ništa se ne može meriti sa tim osećajem, kada cela hala svojom energijom nosi našu igru!"
Veliki uspesi ostaju zauvek upamćeni
Srbija je ostvarila veliki uspeh 2013. kad je na Svetskom prvenstvu izvojevala srebrnu medalju. "Kada se vratimo u prošlost i krenu priče o medalji, ja se uvek vratim na činjenicu da smo mi godinama gradile taj put do uspeha, 2012. godina je bila ključna, da poverujemo da možemo. Do tada nikada nismo prošle grupu. Svaki put posle grupne faze — dobijemo onaj tanjir. Imamo servis onih tanjira za ručavanje, bukvalno nam je falio još escajg", započinje Lekić uz smeh priču.
Onda se sve promenilo. Od tima koji niko nije video — do reprezentacije koja je opčinila čitav rukometni svet i srpski narod. "Ja mislim da nikada nisam osećala jaču hemiju u ekipi. U smislu – vere jedne u drugu. Taj momenat zajedništva, gde smo apsolutno svesne da jedna bez druge ne možemo, i da se samo kao tim dolazi do vrha… to se retko dešava. Retko. Posebno na tom nivou."
"Malo je reći da smo bile porodica. To je stvarno tako bilo. Fascinantno je bilo kako smo se među sobom dogovarale, kako smo se pripremale. To je bilo neko ludilo koje se stvarno teško objašnjava", ispričala je ona, a potom i objasnila da je tim toliko bio složan da je postojala i zajednička lista pesama. "Postojao je tačan tajmlajn. I plejlista. Znaš ono, kad pobeđuješ, veruješ da je apsolutno sve bitno – i ništa ne menjaš. Tako da se nama na putu do hale uvek vrtele iste pesme. Po tačnom redosledu."
Obavezno, posle meča sledi i analiziranje učinjenog. "Posle svake utakmice slavlje. A posle slavlja do duboko u noć gledamo reprizu. Svaku utakmicu iznova, svaki detalj. Proživljavamo sve ponovo. Besane su to bile noći, ali ništa nam teško nije bilo. Niko nije verovao da možemo da pobedimo Norvešku. To je bio spektakl. Njima se nikad pre, a ni posle toga nije desilo da ne igraju za medalju. One su oborile sve rekorde, a mi smo te noći srušili njihove snove."
I onda — Poljska. Polufinale. Suze radosnice. "Kad smo pobedile Poljsku to je bila neverovatna radost, sve smo plakale, postale smo svesne da smo osigurale medalju. Sećam se Sanje, kako se izdvaja iz gomile, skače upijač, raduje se sama, publika je bila u transu. Polovinu stvari ne pamtim, ali znam da smo bile beskrajno srećne."
I onda – finale. Sa Brazilom. "Dve situacije su odlučile taj meč, ja i dalje ne mogu da prihvatim taj poraz iako sam neizmerno ponosna na sve nas i na tu medalju. Da sam imala Ahilovu tetivu kako valja… Da smo mogle da odigramo to još jednom, da uzmemo zlatnu medalju. To je bila jedna utakmica koju bih volela da ponovim, da promenim ishod. Samo tu."
Kao i većini sportista i Lekićevoj dah zastaje na samu pomisao dočeka sjajnih rukometašica. "Jedna od najvećih emocija je bio i balkon, Skupština. To je nešto što svaki sportista u Srbiji želi da doživi. Ja sam se tresla. Sve onako ‘bez noge’, sve je podrhtavalo u meni. Neverovatan osećaj. To je jedna od najlepših uspomena, slaviti veliki uspeh sa svojim narodom, to se ne može opisati."
BONUS VIDEO:
