Proslavljena odbojkašica i kapiten reprezentacije Srbije Maja Ognjenović bila je gošća MONDO podkasta "Priča za medalju" i tom prilikom je Andriji Geriću otkrila svoju "drugu stranu". Maja kakvu ne poznajemo - ona koja obožava da čita, ali ne voli da kuva. Iskreno je evropska i svetska šampionka svom starijem kolegi govorila o ulozi u kojoj se nikako ne pronalazi, ali je i dodala da u svemu tome ima veliku podršku svog partnera Danila Ikodinovića.
"Volim da čitam, to je nešto što od malena radim, ponela sam to iz kuće, ali ne volim da kuvam. I ne, nema vremena, neću nikad kuvati", započela je Maja.
"Nedavno sam srela drugaricu, poznanicu koja živi u Italiji i ima troje dece. Ne znam kako smo se dotakle teme kuvanja, pitala sam je da li trenira i da li to uspeva i u Italiji i ona kaže 'da, da, to mi je ventil, moram ro zbog dece. To se kod mene nikad neće promeniti i ono što se isto ne menja to je da ne kuvam'. Onda sam joj rekla 'zašto moraju sve žene da kuvaju?'"
"Danilo me podržava u tome"
Najvažnije u svemu je da Maja ima veliki podršku svog partnera i bivšeg vaterpoliste Danila Ikodinovića. Tako je srpska odbojkašica podelila mišljenje svog supruga kad je u pitanju kulinarstvo.
"Danilo stalno ponavlja kad smo u društvu prijatelja i kad se spomenu recepti i ko je šta skuvao, on uvek kaže 'ja sam srećan što Maja ne kuva'. Nemam nikakav pritisak od strane muža", otkrila je ona.
"Mada bih rekla da to isto ide iz kuće. Moja sestra, brat i ja nikad snimo bili primoravani da to radimo, imala sam drugarice koje su pomagale mamama, ali nas naša mama nikad nije terala da radimo bilo šta od toga. Čak sam i ja kao najmlađi član porodice uvek imala sve spremljeno, pa ja nikad nisam imala želju za kuvanjem.
Kako izgleda ljubav na daljinu?
Maja Ognjenović trenutno igra u Italiji u klubu iz Firence, dok je prethodno imala angažmane u Turskoj, Poljskoj, Rusiji, što je sve otežavalo vezu sa Danilom. "Od početka smo u vezi na daljinu, u različitim periodima naše zajedničke dinamike to se menjalo - da li smo bili više ili manje zajedno. Dok sam igrala u Poljskoj to je bilo veoma zahtevno, morala sam do Berlina avionom, a onda odatle dva sata kolima... A, onda je Istanbul bio savršen, zato što je let trajao sat i 15 minuta, a ja sam živela 15 minuta od aerodroma i tada smo se više viđali."
"Sad živimo u istoj državi pa nam je to kao da živimo zajedno, a to sve ima i prednosti ima. Jako je teško pronaći emocionalnog partnera koji te prati i razume, čak pravim razliku u tome da neće svaki sportista razumeti sportistu, odnosno profesionalnog sportistu. Vrhunski sport i običan imaju dosta razlika, ali kad smo od početka na daljinu prosto se navikneš na to, a i sada smo udaljeni samo četiri sata."
"Imamo neku dinamiku viđanja, mesečno, nedeljno, ali je izazov."
Bonus video:
