Nenad Peruničić jedan je od najboljih rukometaša jugoslovenske sportske scene, legenda Crvene zvezde ne krije da je sve činio za tim koji obožava, a u MONDO podkastu "Priča za medalju" otkrio je i kako je iz voljenog kluba prekomandovan u Pari Sen Žermen. Nije to bila odluka koju je svojevoljno doneo tada mladi reprezentativac, a Andriji Geriću je u razgovoru detaljno objasnio gde se nalazio u tom momentu i kako ga je hrabra sekretarica dugo vremena "pokrivala" od očiju javnosti.
Kako si saznao da više nisi rukometaš Crvene zvezde?
"Partizan 1991. ulazi posle 25 godina iz Druge lige u Prvu, onaj nesrećni rat je počeo... Imaš taj prvi, pravi derbi Zvezde i Partizana, Partizan je napravio ozbiljnu ekipu sa pokojnim Draganom Rankovićem, bio je fenomenalan čovek, uložio je ogroman novac i tu se napravila euforija. Na kraju smo igrali u Pioniru, to je bilo ludilo mozga, Banjica je bila premala da primi toliko navijača", započeo je priču Peruničić u MONDO podkastu "Priča za medalju".
"Onda se 1993. desio onaj poraz i ja odlučim da ne idem iz Zvezde dok ne osvojim titulu. Meni se svet srušio. Mi se nismo bavili rukometom, mi nismo igrali - mi smo živeli za to. O tome se pričalo danima. I mi smo danima pričali, to je bila čista ljubav, odmah ću ti reći. Kako god zvučalo današnjim generacijama, mi nikad nismo ušli u kancelariju i pitali zašto kasne plate, a kasnile su mesecima."
Brat Predrag je igrao u Partizanu, a Nenad u Crvenoj zvezdi. "Da se vratim na poraz, meni je to bio kraj sveta, 10 dana nisam izašao iz kuće. Došao sam kući, Predrag na jednoj strani, ja na drugoj strani, otac i majka došli iz Pljevalja, majka je imala 40 temperaturu. Jadnica, ne zna na koju će stranu, teško joj je i jednom i drugom sinu."
"Mene je moja Zvezda prodala"
Nakon nekoliko dana u porodičnoj kući, Peruničić je rešio da ode na odmor, ali vrlo brzo su stigle neočekivane vesti. Od čvrstog uverenja da neće napustiti crveno-bele, dobio je nalog da ode u Francusku. "Međutim, ja odem u Budvu i mene Snežana - sekretarica koja me je ispratila u inostranstvo i dočekala u Zvezdu, to je institucija rukometnog kluba, to je ikona rukometnog kluba - ona me zove na fiksni telefon i kaže 'Nenade, nažalost, moraš da se vratiš. Zvezda te prodala Pari Sen Žermenu'".
"To je posle finala, sve je sveže, tad mi se srušio svet. Kako mene može moja Zvezda da proda?! Međutim, to su već bile sankcije, ovi su ponudili ozbiljan novac. Ja kažem 'Molim te, kaži im da me nisi našla'. Ona je mene nedelju dana krila, dok na kraju nije rekla 'Ispašće skandal, moraš da dođeš'".
Kako je izgledao odlazak u novi klub?
"Ne znam šta bih rekao. To je bio klub koji je bio šesti, sedmi u Francuskoj. OM Vitrol ili Marsej, oni su bili dominantni. Mile Isaković je bio tada trener - od Džeksona, Ričardsona, tamo je bila cela reprezentacija Francuske. Došao sam u ekipu koja je bila i mlada, Dejan Lukić je bio golman. On mi je mnogo pomogao tih godinu dana. Teško sam podneo nostalgiju."
"To mi je bila odskočna daska, te godine sam bio prvi strelac francuske lige. Bile su fantastične ekipe tada, liga je bila dobra. A, Kanal plus je odlučio da finansira četvoricu sportista iz različitih sportova, mene su izabrali iz rukometa. Bio sam pod njihovim ugovorom, znali su da prave veče samo za rukomet - osećao sam se važnim."
Bonus video:
