Legendarni bokser Vladimir Kličko imao je 10 godina, a njegov rođeni brat nepunih 15, kada se 26. aprila 1986. dogodila Černobiljska katastrofa - nuklearna nesreća u Černobiljskoj nuklearnoj elektrani, u blizini grada Pripjat u Ukrajini.
Nikada se pre i posle nije dogodila takva ekološka i nuklearna katastrofa. Eksplozije na četvrtom reaktoru uzrokovale su dalje eksplozije koje su oslobađale ogromne količine radioaktivnog otpada i oblak sa radijacijom prekrio je čitavu Evropu.
Posledice po lokalnu sredinu bile su tako teške da je Pripjat i danas, skoro 40 godina kasnije, i dalje napušten grad, dok je nuklearna elektrana zatvorena 15. decembra 2000. godine.
Priča o ovoj nesreći priča je i o prvobitnoj lošoj i sporoj reakciji Sovjetskog saveza - grad Pripjat evakuisan je čak 36 sati nakon nesreće, pod snažnom radijacijom održane su manifestacije povodom Prvog maja, praznika rada... SSSR je obavestio čitav svet šta se dogodilo tek dva dana nakon nesreće, kada su Šveđani primetili povišen nivo radijacije.
U tom haosu, svoju ulogu imao je i otac slavnih boksera Vladimira Klička (49) i Vitalija (54), Vladimir Rodionovič Kličko (1947 - 2011). Bio je vojno lice i istaknuti pilot sovjetske avijacije, general-major, sa zavidnom karijerom u okviru armije i u braku je bio sa Nadežom Uljanovnom, učiteljom i budućom majkom njihovih sinova.
S obzirom na njegov poziv, porodica se često selila - Vitali Kličko rođen je u gradu Belovodskoe, u današnjem Kirgistanu, dok je Vladimir rođen u Semipalatinsku, u današnjem Kazahstanu. Takođe, porodica Kličko živela je i u Istočnoj Nemačkoj, u kojoj je kao i kroz čitavo odrastanje negovao ljubav svojih sinova ka boksu.
A onda se dogodila noć katastrofe u Černobilju, u kojoj je rutinski test reaktora postao potpuna katastrofa. Usledile su eksplozije i šteta na reaktoru koja je slala radioaktivne čestice direktno u vazduh. Vladimir Kličko Stariji bio je tada stacioniran u vojnoj bazi udaljenoj oko 95-100 kilometara od Černobilja, zajedno sa svojim najbližima.
Kličko je bio jedan od komandira u bazi i zato je bio pozvan da hitno preleti nuklearnu elektranu i da utvrdi šta se dogodilo. Njegov sin Vladimir živo pamti te dane, iako je bio dete. "Vazdušne snage letele su celu noć dan. Avioni su leteli na samo 100 metara od eksplozija. Konstantno su leteli i u jednom trenutku smo se navikli na taj zvuk", kazao je on u dokumentarcu "Kličko", emitovanom premijerno 2011. godine.
Kličko je leteo konstantno u zonu radijacije i izvan nje, jer je bio u grupi nadređenih koji su pokušavali da organizuju čišćenje čitave oblasti u trenutku u kojem je radioaktivni materijal leteo svuda oko elektrane, pa i Ukrajine.
"Odmah posle eksplozije, nekoliko radnika je bilo poslato na mesto nesreće. Čistili su radioaktivni krš golim rukama. Bacali smo olovo na reaktor, dok ga nismo potpuno pokrili. Mnogi među mojim saborcima zadobili su smrtonozne doze radijacije i više nisu živi", kazao je Kličko stariji.
Dok su nadležni krili od javnosti u Sovjetskom savezu kolika je razmera nesreće, radnici su hitno poslati u područje elektrane da lopatama sklanjaju radioaktivni šut, gasili požar bacajući pesak, olovo, glinu i bor direktno u reaktor, da bi apsorbovali neurone. Veći deo tih poslova obavljano je iz helikoptera, a sovjetsko vazduhoplovstvo bilo je danonoćno uključeno, kao i tamošnji vatrogasci, radnici, volonteri...
Godinama kasnije, oni su nazvani "Likvidatori", za koje je ceo svet čuo i prilikom emitovanja kultne serije "Černobilj" 2019. godine. Poznato je da je veliki broj tih "likvidatora" preminuo iste godine. Čak 31 je preminuo od posledica izlaganja tako velikoj radijaciji u naredna tri meseca, dok je njih 237 obolelo od akutne radijacione bolesti. Smatrani su modernim kamikazama, jer su bili samoubilački hrabri.
Pogledajte video-snimak pada helikoptera od prevelike radijacije nad reaktorom:
Vladimir Kličko je svakodnevno odlazio u Černobilj, znajući da je njegova porodica udaljena manje od 100 kilometara.
"Naš otac je bio jedan od prvih koji su došli na mesto događaja", rekao je Vitalij Kličko o toj nesreći.
Otac braće Kličko preminuo je 2011. godine od raka limfnih čvorova, što su doktori doveli u vezu sa njegovim izlaganjem radijaciji u Černobilju.
"Igrali smo se u radioaktivnoj vodi, niko nije znao"
"Od samog početka, vlada je pokušavala da sakrije istinu i da minimalizuje ozbiljnost situacije. Prikazivali su nam sliku da je situacija pod kontrolom", rekao je Vladimir Kličko, slavni svetski šampion u boksu, koji je kao dete čak bio u kontaktu sa vodom visoko kontaminiranom radijacijom.
"Kada su automobili i vojna vozila vraćana iz Černobilja, prali su ih u bazi u kojoj smo živeli. Voda kojom su ispirali automobile stvarala je velike bare, a moj brat i ja igrali smo se u tim barama sa malim čamcima od papira. Niko nije tada znao koliko su ozbiljni problemi sa radijacijom".
Kada su se nadležni sabrali i preduzeli konkretne poteze da sačuvaju najugroženije, braća Kličko dobila su mogućnost da odu na jug Ukrajine, na priobalje Azovskog mora, a tu priliku iskoristio je mlađi, Vladimir, dok je stariji, Vitalij, ostao kod oca. Izrasli su u najbolje boksere-teškaše na svetu i pisali istoriju ne samo svog, već i svetskog sporta. Njihov otac je doživeo da vidi njihove pobede, osvajanja svetske titule i dominaciju boksom.
