Selektor vaterpolo reprezentacije Hrvatske Ivica Tucak poznat je po tome što uvek govori bez dlake na jeziku i spreman je da otvori i brojne životne teme, pored onih sportskih. Znamo da je imao tešku životnu priču, pa zbog toga i njegove reči dobijaju na težini.
Kao sportista, u čijem sportu zapravo nikad nije bilo mnogo novca, ali sasvim dovoljno da se lepo živi, Ivica Tucak kritikovao je kako su svi "poludeli" zbog novca koji se danas obrće u fudbalu, košarci... Između ostalog, Vinisijus iz Real Madrida na korak je od transfera vrednog milijardu evra, ako iz Saudijske Arabije uspeju da ga ubede ovog leta, za ono što im već do sada nije uspelo.
"Šta sve ljudi rade u životu, čudo je pravo. Eto, sedim sa svojim prijateljem doktorom Stipom Jadrijevićem. Šta on radi u životu, spasava živote, vadi jetre, radi transplantacije... A onda ovaj ima milijardu evra jer nabija loptu nogom. Smijurija", nasmejao se kiselo Ivica Tucak u podkastu "Lood".
"Ljudi umiru od gladi, a on milijardu evra"
"Kako će se sve skupa završiti ovaj disbalans, ludilo koje živimo, vrednosti... Šta su životne vrednosti? Ratovi, sranja, ubistva, a ovamo ovaj igra fudbal 100 milijardi, taj Vinisijus. Gde je ovo došlo, nemojte me za**bavati? 'Ajde milion, pet, deset, i sam sam sportista, znam šta je potrebno, ali milijardi. Hajde da je deset nečega. Ovamo ljudi umiru od gladi. To je smejurija vremena u kom živimo", očajan je Ivica Tucak sa onim što nam se "servira" svakog dana.
Zato ga iznervira kada u vestima pročita užasne vesti iz crne hronike ili kada vidi da se potenciraju životne priče poznatih fudbalera i njihovih partnerki.
"Živimo tuđe živote i fasciniramo se da li su Ronaldo i Georgina kupili lamborgini, neke tako vrednosti... Juče sam pročitao nešto u Srbiji, nešto iz neke muzičke emisije, kad kažu da su to vrednosti da će to odgajati ljude - ajme nama i ajme državi u kojoj živimo. i ovo vreme u kojem živimo, nisam srećan da živim u njemu, da je to vreme društvenih mreža, da kažem jednogi ciganluka, ne postoji privatnost... Ako si otputovao negde, bio negde, ako to nisi objavio - nisi ni bio. Meni je to jadno, bedno i grozno", rekao je Tucak i osvrnuo se na najveću legendu fudbala na ovim prostorima.
"Ne može svako dete da bude Modrić"
"Eto da spomenemo Luku Modrića, svi bi da budu kao on, ali to ne može svako. I nije to uopšte problem dece. Naravno, treba Modrić da im bude idol, da bude uzor kako je iz male sredine to napravio, ali ne može to svako. Onda imaš roditelje koje žrtvuju obrazovanje i temelje. Jedan od milion je Luka, a ovi ostali su negde drugde završilo na krivom putu", rekao je Tucak.
"Živimo svaki dan i gledaš u tim informativnim emisijama, recimo u Dubravi, maltretira decu i učenike. Gde je to pre bilo? Svi smo prošli školu, bilo je delinkvenata i u moje vreme, ali ovo. Da li je normalno da se tuče dete, kamatari, šta je ovo? Izgleda da je postalo normalno, da društvo ne može da se izbori sa tim. Čuješ vest da su dvojica maloletnika pretučena, pitaš se koje je to vreme", dodao je trener i osvrnuo se na roditelje.
"Da li je taj roditelj koji je išao tamo, šta je trebalo - da uzme pušku, bombu? Ili da će društvo to sankcionisati i stati tome na kraj. Nemam pojma majke mi. Gde će to završiti, ja stvarno ne znam, ali ovo vreme je... Neko postoji iznad nas. Neko to sve vidi i gleda. Postoji kao korektor, ostaje to i rekao sam prijatelji su moji svi stari. Sve se počelo bazirati na tom materijalnom, a niko ne zna šta je uspeh u životu. Za mene uspeh nikad neće biti materijalni i finansijski deo nekog života. Hvala Bogu imam da popijem svoju kafu, čašu vina, da mogu neke osnovne stvari u životu. Ne treba mi jahta od sto metara, niti me čini srećnim. Niti mi ferari treba, treba mi auto da se prebacim iz Šibenika u Zagreb. Mislim da je to stvar vaspitanja. Ja sam odgojen u jednoj tradicionalnoj hrvatskoj familiji. Manje je više. Ali ja mirno spavam", rekao je Tucak i zaključio da je najsrećniji kada u svom stanu u Šibeniku okupi deset najbližih prijatelja.
Teška životna priča Ivice Tucka
Dugogodišnji selektor vaterpolo reprezentacije Hrvatske igrao je i za Crvenu zvezdu dok nije izbio sukob na prostoru bivše Jugoslavije. Nažalost, pre dvadeset godina doživeo je i strašnu porodičnu tragediju, pogibiju trogodišnje ćerke Tene 2005.
"To je isključivo moja priča, ne volim o tome govoriti. To je samo moja tragedija i tragedija moje supruge, naša zajednička. Zašto se to moralo dogoditi i zašto na tako bizaran način, na to nema odgovora. Bilo je to jedno najlepše i najdivnije, najpametnije dete na svetu. Samo oni koji su tako nešto proživeli, znaju o čemu pričam. Osećao sam se kao da neko s mene kida živo meso. To je stanje takvog šoka u kojem čovek ne razume ništa, buđenja nakon toga su bolna, nešto su najbolnije što čovek može doživeti. Prošlo je dosta vremena, ali dan-danas to ne mogu u potpunosti osvestiti, zašto se to moralo dogoditi?!".
"Vreme vas nauči da živimo sa tim. Kad vam neko kaže da rane prođu, to nije istina. To je laž. U praznično vreme nekako je posebno teško. Osećam ogromnu prazninu, sećam se nevinog i nedužnog deteta koje je zbog nečijeg nemara izgubilo život. Meni i mojoj supruzi ostaje večna uspomena na te godine provedene s njom. Rana nikad neće proći, njene slike su posvuda po stanu, uspomene su tu, no nekako sa svime time naučite živeti. Znam da nije namerno, ali moje dete je ubijeno zbog nemara".
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
