Srbija se sa Mađarskom bori za plasman na Svetsko prvenstvo 2027. godine, a Mađari ove mečeve igraju sa nekoliko Srba u timu. Tu su Zoran Ilić i Andrej Pergel, ali nije to prvi put da neki strašan rukometaš ne igra za Srbiju.
Najveći ikada Nikola Karabatić je na kraju između Srbije, Hrvatske i Francuske izabrao zemlju u kojoj se rukometno razvio. Tokom karijere osvojio je sve, a potrajao je do pete decenije. Igrao je sa 40 godina, na najvišem nivou je nastupao kao senior od 2000. do 2024 i to - bez teretane!
"Ćavi Paskval ga je u Barselonu doveo kao levog beka. I po mom mišljenju Nikola je više levi nego srednji. Srednjeg je mogao da igra za reprezentaciju u sistemu Kloda Oneste. U doba današnjih srednjih bekova sa svojim karakteristikama je dosta zahvalniji na levoj strani. Prethodno je bio sa Rutenkom u paru. Klub je dobro procenio i to nam je donelo titulu Lige šampiona 2015. godine. Jako dobar lik kao saigrač. Doživljavao sam ga kao zvezdu, ali on je bio dobar momak, uvek spreman za saradnju. Pravi timski igrač, koji se borio za svoje drugove na terenu. Nikola je uvek želeo da pokaže da je najbolji na svetu. Nije dao nikome da se približi. Iznenadilo me je kako trči. Ima neverovatne aerobne i anaerobne kapacitete. Ne znam da li je tu silu stekao treningom ili je urođena. Ne ide u teretanu. Kada se naljuti, bolje je skloniti mu se sa puta. Sa njim su titule neizbežne. Uvek je potreban u timu koji želi da osvaja. Možda izgleda kao neko ko diže nos na prvu, ali je pravi timski igrač, koji se podređuje ekipi. Rođeni pobednik. Za mene najbolji igrač svih vremena", napisao je u svojoj autobiografiji "Uvek na pobedu veliki Kiril Lazarov.
"Bio je mašina, prštalo je svih 60 minuta"
Odlično ga poznaje Kiril Lazarov jer su igrali zajedno u Barseloni. Trebalo je uklopiti tim sa njima dvojicom i gomilom zvezda poput Sergeja Rutenke i Viktora Tomasa, ali na kraju je Barselona videla najboljeg Karabatića. Opet - bez teretane.
"Nikola je pronašao svoje mesto. Hteo je da igra srednjeg beka. Nisu mu dali. Tamo su bili Raul Entrerios i Dani Sarmijento. Prve sezone svi smo se tražili, pa i on. Druge je bio mašina. Svih šezdeset minuta u istom ritmu, nije važno da li je trening ili utakmica, sve je prštalo. Padao je na glavu, išao da pobedi. Rutenka sa jedne, Karabatić sa druge strane. Pucalo je. Sergej se nije povukao. Borio se. Nije mu bilo dosta deset–petnaest minuta, želeo je glavnu rolu. Nikola je dobijao više prostora jer je gazio sve kvalitetom. Igrao je u oba pravca i bio efikasan za ekipu.
Nikola je neke stvari radio po svaku cenu. Imao je toliko iskustva i samopouzdanja stečenog kroz pobede sa Kilom i Francuskom, bio je vaspitavan od strane najboljih trenera, prepoznavao je svaku situaciju na terenu. Od njega se očekivalo ne samo da Barsa pobedi već i da zabije 7–8 komada. Bio je perfektan te druge sezone. Iako je već znao da ide u Pariz, dao je 200% da osvojimo tu Ligu šampiona. Pred odlazak u Keln rekao nam je: 'Ne brinite. Osvojićemo Ligu šampiona i biću najbolji.'
Sećam se te rečenice kao da je juče bilo. To mu je jedan od vrednijih pehara u karijeri. Ima bolji smisao za humor od većine Francuza. Kada vidiš Nikolu Karabatića, očekuješ nadmenost. Kada ga upoznaš, prosto ne možeš da poveruješ da je tako, neću reći skroman, već dobar. Nađe vremena za svakoga. Tu je da popije kafu sa tobom, da odigra karte ili fudbal na soniju. Sve te neke normalne stvari. Čim zakorači na parket, događa se neverovatna promena. To imaš urođeno ili ti roditelji usade u ranom detinjstvu. Tu vrstu potrebe za borbom.
Ne zna da se štedi. Ne zna da igra napola. Trenira 200% bez obzira na to o čemu se radilo. U fitnesu napravi ono što i drugi. A trčanje je posebna priča. U ekipi smo imali neumornog Gudjona Valura Sigurdsona, kralja trčanja, čoveka koji je mogao da trči danju ili noću, po 24 sata. Isprva Nikola nije želeo da pokaže koliko je u stvari dominantan u tom segmentu. Kada se već opustio tokom druge sezone, ubio nas je sve, a Islanđanina ostavljao za po ceo krug. Gudjon je bio u rebusu! Nikola je mašina za trčanje. Ne znam da li je to utrenirano ili urođeno, ali u karijeri nisam video da neko trči tako kao Nikola. Jedan krug iza je bio Islanđanin, a dva Viktor Tomas. Nikome ništa nije bilo jasno. Bio je to spektakl za sve nas.
Isto tako, nikada ga nisam video da radi sa težinama u teretani. 'Da li ti imaš neki program pored ovoga, pa radiš negde drugde?', pitao sam ga jednom. Nisam izdržao. Morao sam da čujem u čemu je tajna. 'Ne, ne radim, samo ovo', rekao mi je. Nisam mogao da poverujem. Sav je ocrtán kada se skine. Volim da idem u teretanu, ali za dve godine, koliko smo proveli zajedno u Barseloni, nijednom ga nisam video tamo. I danas mi je teško da poverujem u njegove reči", napisao je zatečeni Kiril Lazarov u svojoj autobiografiji.
(MONDO, Nikola Lalović)
BONUS VIDEO:
