Vaterpolo reprezentacija SFR Jugoslavije osvojila je tri zlata i četiri srebra na Olimpijskim igrama, a raspad zemlje i strašan građanski rat prekinuli su je u ogromnom uzletu. Posle zlata iz Meksika 1968, koje je došlo kao satisfakcija za tri prethodna poraza u finalu OI, Jugosloveni su 1984. i 1988. godine postajali olimpijski šampioni u Los Anđelesu, pa Seulu.
Povratak SFRJ na tron 1984. godine u El-Eju posebno je bio značajan, jer su tim selektora Ratka Rudića uglavnom činili jako mladi igrači, sa prosekom godina manjim od 23. Finale je odigrano 8. avgusta protiv domaćina, a naš tim je u završnici napravio spektakularni preokret i rezultatski minus 2:5 pretvorio u pobedu.
Redom, strelci u tom prokretu za Jugoslaviju bili su Goran Sukno, otac Sandra Sukna, zatim Deni Lušić, pa Milivoj Bebić, jedan od najboljih strelaca turnira (iza nenadmašnog Manuela Estijartea) i rekorder Jugoslavije sa čak 28 golova u pobedi protiv protiv Gvatemale 62:0 na Univerzijadi u Kobeu.
Tada se razbranio i legendarni golman Milorad Krivokapić, kasnije predsednik Vaterpolo saveza Srbije i Jugosloveni su posle 16 godina poneli zlato u Beograd.
U tom trenutku, vaterpolisti su se okupili i zapevali zagrljeli kraj bazena pesmu: "Sa Ovčara i Kablara čobanica progovara, druže Tito bjela lica, kad ćeš doći do Užica".
Zoran Roje je decenijama kasnije otkrio da je ta pesma prvobitno postala himna ekipe kad je pevana tokom strogog režima treninga selektora Ratka Rudića. Igrači su je se setili kada im je bilo najteže, na pripremama u Bečeju, posle kaznenog treninga.
"Uvek je toga bilo. Ne sećam se kad se ta pesma počela pevati. Imali smo jednu takvu epizodu kad smo bili u Bečeju na Balkanskim igrama, pred Olimpijadu. Uzimamo prvo mesto i onda svi idemo u kafanu, cela ekipa. To se Rudiću nije svidelo i onda nas je ujutro skupio, bilo je kišovito vreme, i počeo nas terati da plivamo bez plana. Mi smo već bili dosta potrošeni, ali isplivali smo ispod vremena koje je zadao, iščupali smo maksimum iz sebe. I kad smo videli da smo uspeli, na bazenu se zapevalo 'Sa Ovčara i Kablara čobanica progovara, Druže Tito, bela lica, kad ćeš doći do Užica?' Ta pesma je ostala s nama. Mi smo je pevali i pre, uzeli smo je nekako kao svoju neslužbenu himnu", rekao je Zoran Roje za "Indeks".
"Kad se treniralo, treniralo se. Kad se igralo, igralo se. A kad bi završili svoje, onda bismo se znali lepo opustiti. Imali smo druženja, znali smo pevati i družiti se. Tako da je ta pesma sigurno ostala u nama. Pevali smo je pred utakmice, pevali smo je kad bi se nešto osvojilo. Neuspešno se pokušavam setiti kada smo je pevali prvi put. U Bečeju sigurno nije bilo prvi put, ali taj događaj je ostao kao trenutak kad smo otkrili da nam ta pesma pomaže da se nekako dignemo, da iz sebe izvučemo nešto više", dodao je on.
Olimpijski šampioni u vaterpolu 1984. godine u Los Anđelesu su postali: Milorad Krivokapić, Deni Lušić, Zoran Petrović, Božo Vuletić, Veselin Đuho, Zoran Roje, Milivoj Bebić, Perica Bukić, Goran Sukno, Tomislav Paškvalin, Igor Milanović, Dragan Andrić, Andrija Popović. Selektor: Ratko Rudić
Poslušajte kako su zlatni Jugosloveni pevali "Sa Ovčara i Kablara" u Los Anđelesu, kojim se orilo i ime tada pokojnog Josipa Broza Tita (1892-1990).
