- Nikola Grbić je sa Poljskom osvojio evropsko zlato i proglašen je za najboljeg trenera turnira, nastavljajući niz medalja sa velikih takmičenja.
- Zlatna generacija SR Jugoslavije iz Sidneja 2000. tek posle 25 godina dobila je priliku da zajedno obeleži najveći uspeh i primi priznanje u Srbiji.
Nikola Grbić je postao evropski prvak i tako Poljskoj doneo deset medalja u isto toliko takmičenja na njenoj klupi. Proglašen je za najboljeg trenera turnira, a tako je samo nastavio neverovatan niz medalja sa velikih takmičenja.
Sve je počelo 1995. godine kada je u Grčkoj uzeo bronzu na Evropskom prvenstvu, a od tada je pod zastavoj SR Jugoslavije osvojio 14 medalaj, a pod zastavom Srbije još četiri medalje sa velikih takmičenja. Ipak, onu najveću, onu najčekaniju i najbitniju nije proslavi.
"Nažalost, to je najveći neproslavljeni uspeh ikada, tako je. Posle 25 godina po prvi put smo uspeli svi da tu. Ovo je bio prvi put da možemo da se predstavimo u jednoj lepoj atmosferi. Da nas ljudi pozdrave, vide i da dobijemo još jedan, ja mislim zasluženi, aplauz na otvorenoj sceni", rekao je u intervjuu za MONDO Igor Vušurović, srednji bloker tima koji je 2000. u Sidneju osvojio olimpijsko zlato!
Tek na proslavi 100 godina odbojke u Srbiji ponovo se skupila ta generacija i tada su svi predvođeni Nikolom Grbićem dobili priznanje za uspehe koje su nam godinama donosiči.-
"Nama je Milo rekao da ne idemo da glasamo"
Bio je 1. oktobar 2000. godine kada su naši odbojkaši savladali Rusiju 3:0 (25:22, 25:22, 25:20) u finalu, a Zoran Gajić se popeo na tron zajedno sa Vladimirom Batezom, Slobodanom Kovačem, Slobodanom Boškanom, Đulom Mešterom, Vasom Mijićem, braćom Grbić, Andrijom Gerićem, Goranom Vujevićem, Ivanom Miljkovićem Veljkom Petkovićem i Igorem Vušurovićem.
Dok je turnir u Australiji još trajao, na Vušurovićev rošendan 24. septembra održani su izbori. I olimpijci su imali pravo glasa, mada ga nisu svi iskoristili.
"Bili su organizovani izbori, a ja nikada nisam glasao. Imao sam 26 godina, nisam izlazio na izbore nikad. Sećam se toga jer su izbori održani na moj rođendan. Bili smo u selu u toj kući u kojoj smo živeli i vikali su nam: 'Hajde da idemo!' Tadašnji predsednik je bio omiljen u ovim našim krugovima. Meni i Goranu Vujeviću je bilo muka da idemo, da se vozimo sad i da se vraćamo, ja ne znam jesam li bio upisan u birački spisak, a ne šta drugo. Onda smo kroz šalu rekli: 'Nama je Milo rekao da ne idemo da glasamo!' Kakvo glasanje, da idem bilo gde..."
"MI u Beogradu, tamo vandredno stanje"
Pre nego što su krenuli na finale 1. oktobra znali su da se nešto "kuva" u Beogradu i da od slavlja neće biti ništa. I dočeka nije bilo, čak ni na aerodromu nije bilo dočeka.
"Ali jeste, poremetilo je to. Kad smo se vratili već je bila trka, frka. Sve je bilo blokirano u Beogradu na aerodromu, čak su bile neke restrikcije da narod nije mogao da nas pozdravi na aerodromu. To je bilo baš jedno vandredno stanje. Mi smo maltene ubacili stvari ujutru na dan finala u neki kamion i na aeurodromu su nas stvari čekale. Samo smo uzeli presvlaku koja je bila za službenu ceremoniju primanja medalja. Kada se to završilo odmah smo krenuli na aerodrom u avion. Ne sećam se kad smo došli, ali sećam se da je bilo vrlo tenzično u tom periodu u Beogradu. Blokirani putevi... To je tačno taj period pred promene. Bila je vandredna i haotična situacija u zemlji. Ja se sećam da nisam išao ni u grad nego sam odmah produžio za Podgoricu. Tad mi je supruga bila trudna i posle deset dana sam postao otac prvi put. Sve je to i za mene bilo emotivno i lepo što se dešavalo tih dana", prisetio se emotivni Vušurović.
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO:
