- Evropska šampionka na 1.500 metara Sijara Megijan preminula je u 34. godini, nakon borbe sa rakom creva. Preminula je nekoliko nedelja pošto se udala za dugogodišnjeg partnera Tomasa Morana.
- Megijan je osvojila zlato na Evropskom prvenstvu u Rimu 2024. i predstavljala Irsku na Olimpijskim igrama u Riju i Tokiju.
- Atletski savez Irske i politički lideri oprostili su se od nje, ističući njenu hrabrost, dobrotu i inspiraciju koju je pružala drugima.
Evropska šampionka na 1.500 metara i dvostruka olimpijka Kira Megijan (34), koja se prošlog meseca udala za svog partnera, preminula je nakon borbe sa rakom creva. Severnoirskа atletičarka, koja je predstavljala Irsku na Olimpijskim igrama i osvojila evropsko zlato 2024. godine, preminula je u nedelju ujutru, okružena svojim najmilijima.
Megijanovoj, rodom iz Portaferija u okrugu Daun, dijagnostikovan je rak creva u četvrtom stadijumu u maju 2025. godine. Njena smrt usledila je samo nekoliko nedelja nakon što se udala za svog dugogodišnjeg partnera Tomasa Morana na intimnoj građanskoj ceremoniji u Belfastu.
U saopštenju objavljenom u nedelju na njenim profilima na društvenim mrežama potvrđena je ova vest. U njemu se navodi: "Jutros u 6.30 časova, Kira je izgubila bitku sa rakom, okružena svojim najmilijima. Voljena ćerka, sestra, supruga, prijateljica i inspiracija mnogima, neizmerno će nedostajati. Neka joj duša počiva u miru"
"Srca su nam slomljena"
Brojne počasti upućene su proslavljenoj trkačici na srednje pruge, koja je postala jedna od najuspešnijih irskih atletičarki nakon što je prebrodila godine povreda i sportskih neuspeha. Atletski savez Irske naveo je u saopštenju: "Srca su nam slomljena. Kao inspiracija mnogima, Kira će ostati upamćena po svojoj hrabrosti, dobroti i neverovatnom duhu. Naše najdublje saučešće upućujemo njenoj porodici, prijateljima i voljenima u ovom teškom trenutku. Počivaj u miru, Sijara", preneo je Dejli mejl.
Kruna karijere Kire Megijan bio je nastup na Evropskom prvenstvu u atletici u Rimu u junu 2024. godine, kada je ubedljivo trijumfovala u finalu na 1.500 metara i osvojila prvu veliku titulu u svojoj karijeri. U dramatičnoj trci našla se iza britanskih trkačica Džordžije Bel i Džeme Riki, pre nego što je pronašla prolaz i furiozno protrčala kroz ciljnu ravninu, osvojivši zlato sa vremenom 4 minuta i 4,66 sekundi.
Ta emotivna pobeda usledila je nakon godina u kojima su joj za dlaku izmicale medalje na međunarodnoj sceni i učvrstila njen status jedne od najboljih evropskih trkačica na srednje pruge.
Nažalost, njene nade da svojoj kolekciji doda i olimpijsku medalju raspršene su samo nekoliko nedelja kasnije, kada ju je povreda Ahilove tetive primorala da se povuče sa Igara u Parizu uoči same prve kvalifikacione trke. Bio je to poslednji u nizu pehova sa povredama koji su u više navrata pretili da joj prekinu karijeru.
Megijanova je prethodno predstavljala Irsku na Olimpijskim igrama u Riju 2016, gde je stigla do polufinala na 1500 metara, kao i na odloženim Igrama u Tokiju 2021, gde joj je povreda lista otežala pripreme, pa je eliminisana u kvalifikacijama.
Veliki talenat odmalena
Njen sportski talenat bio je vidljiv još od detinjstva, kada je igrala kamogi (tradicionalni irski sport) za lokalni klub Portaferi, pre nego što se posvetila atletici, sanjajući svoje olimpijske snove. Imala je blistavu juniorsku karijeru, tokom koje je osvojila srebrne medalje na 1.500 metara na Svetskom juniorskom prvenstvu 2010. i Evropskom juniorskom prvenstvu 2011. godine.
Sa samo 18 godina stigla je i do finala na 1.500 metara na Igrama Komonvelta 2010. godine. Međutim, teška povreda skočnog zgloba potom je ugasila njene nade da će nastupiti u Londonu 2012, a 2013. godine morala je i na operaciju. Izborila se za povratak i osvojila titulu prvakinje Irske na 1500 metara 2014, pre nego što je dve godine kasnije u Amsterdamu osvojila evropsku bronzu.
Godine 2017. preselila se iz Dablina u Mančester kako bi se pridružila timu trenera Stiva Vernona, nakon razlaza sa trenerom Džerijem Kirnanom. Njena karijera nastavila je uzlaznom putanjom - 2019. je osvojila bronzu na Evropskom dvoranskom prvenstvu, nakon čega je usledio niz trka u kojima je obarala rekorde.
Decenijama star rekord postao njen
Na mitingu Dijamantske lige u Monaku 2020. godine oborila je 27 godina star rekord Irske na 1000 metara, koji je držala Sonja O’Saliven. Dve godine kasnije, pod vođstvom bivše britanske olimpijke Helen Klidero, Megijanova je osvojila srebrne medalje i na Evropskom prvenstvu i na Igrama Komonvelta u Birmingemu, završivši iza Britanke Lore Mjur.
Zatim je pobedila Mjurovu i vrhunsku svetsku konkurenciju na mitingu Dijamantske lige u Briselu, oborivši rekord Irske Sonje O'Saliven na 1500 metara sa vremenom 3:56,63.
Na Svetskom prvenstvu u Budimpešti 2023. godine medalja joj je za dlaku izmakla zauzimanjem četvrtog mesta, ali je oborila rekord Irske na jednoj milji i proglašena za sportsku ličnost godine u izboru Bi-Bi-Sija Severne Irske.
Njen dugo čekani evropski trijumf u Rimu sledećeg leta bio je vrhunac karijere koju je obeležila izuzetna nesalomivost.
Ovako je pričala o raku
Nakon što joj je dijagnostikovan rak, Megijanova je dirljivo govorila o zahvalnosti za život koji je proživela i prilike koje joj je atletika pružila. Ranije ove godine izjavila je da "i dalje pronalazi radost u svakom danu", zahvalivši se navijačima na porukama podrške.
U razgovoru za Bi-Bi-Si u junu rekla je da je zahvalna što je imala karijeru kakvu mnogi drugi nisu imali priliku da dožive.
U potresnom intervjuu u junu, Megijanova je otvoreno govorila o svojoj teškoj dijagnozi i suočavanju s činjenicom da će iza sebe ostaviti svog partnera. Otkrila je da su je lekari upozorili da joj je možda preostalo svega dve do tri godine života, priznavši da se plašila da neće doživeti 40. rođendan.
Uprkos poražavajućoj prognozi, ostala je odlučna da na najbolji način iskoristi vreme koje joj je preostalo – objavila je memoare pod nazivom "Moja najveća trka" i nastavila sa planovima za venčanje. Samo nekoliko dana pre smrti, Megijanova i njen suprug proslavili su sklapanje braka sa porodicom i prijateljima u zamku Darver u okrugu Laud, nakon prethodne građanske ceremonije u Belfastu.
Slavlje ovog para označilo je poslednje radosno poglavlje u životu sportistkinje čija su odlučnost i dostignuća inspirisali hiljade ljudi širom Irske i van njenih granica. Povodom njene smrti oglasili su se najviši zvaničnici Republike Irske i Severne Irske.
· Reaguj