U Nišu su Makedonci zaduženi za atmosferu, u Novom Sadu Mađari, a u Beogradu navijači srpske reprezenatcije. Tako je bilo prva tri dana takmičenja na Evropskom prvenstvu za rukometaše…

Jedino je u Vršcu, četvrtom gradu domaćinu, bilo "mlako" na uvodnim utakmicama. Na tribinama se očekivalo više od Slovenaca i Hrvata, i po brojnosti, ali i po poznatom navijačkom temperamentu. Norvežana oko 150, a Islanđani su, ipak, daleko...

Međutim, već drugog takmičarskog dana u Milenijumu sve je ispravljeno. Pažnju publike privukao je "jugoslovenski" i "komšijski" derbi, Hrvatska - Slovenija.

Na tribinama slika koja je do pre desetak godina bila nezamisliva. Usred Srbije odjekivalo je s tribina "Slovenija…", "Hrvatska…"

"Zmajčeka" je bilo više! Njih oko 1.500 stiglo je u Vršac da podrži svoj tim. Ali, za ovaj duel i Hrvati su bili brojniji u odnosu na meč sa Islandom.

Upitali smo na poluvremnu utakmice gospodina obučenog u dobro poznat dres sa crveno-belim kvadratićima da nam kaže odakle je.

"Iz Zagreba", odgovorio je i pozvao reportera Monda na terasu vršačke hale, kako bi zapalio cigaretu.

Gde ste smešteni i da li će na narednim utakmicama biti više navijača hrvatske reprezentacije?

"Nismo smešteni u Srbiji. Vršac nije daleko, pa od kuće krećemo na dan utakmice. Nema nas mnogo, ali naš tim će imati veću podršku u Novom Sadu i Beogradu".

Možda i u polufinalu protiv, recimo, Srbije?

"Da, naravno. To bi bilo dobro. Mislim da Srbija ima dobar tim. Gledao sam ih protiv Danaca, bilo je odlično, od navijanja do igre Ilića, Vujina, Stanića", odgovorio je 52-godišnji navijač Hrvatske, koji je još 1977. godine bodrio Dinamo na stadionu Crvene zvezde.

Nisu samo iz Zagreba došli ljudi da gledaju Hrvatsku, tu su navijači iz Osijeka, Rijeke, Vinkovaca, Iloka…

Uprkos snegu koji je vejao, ali i temperaturi ispod nule, Slovenci, Hrvati, Norvežani, Srbi… svi su na kraju prvog poluvremena izašli na balkon moderne hale kako bi zadovoljili potrebu za nikotinom.

Atmosfera je bila više nego pozitivna!

"Vikinzima" očigledno nije bilo hladno. Odeveni u boje nacionalnog tima, u majicama sa kratkim rukavima pevali su pesmu, za okupljenje ljude, poznatu samo njima.

"Komšije" su se pozdravljale, grlile i razmenjivale utiske. Svako je želeo nešto da kaže, da doda u našu beležnicu…

"Mi smo svi braća", dobacio je jedan slovenački navijač. "Samo da nema politike, je..š to. Šta nam sada fali dok smo svi zajedno?"

Njegova priča nas je odmah privukla.

"Došli smo danas sa nekoliko autobusa, ima nas iz svih krajeva Slovenije".

I vi dolazite samo na dan utakmice?

"Ne! Mi smo danas stigli i smešteni smo u Beogradu. Jedna grupica je ovde u Vršcu, ali nama je bolje. Odmah posle utakmice vraćamo se u Beograd, spremamo se za provod".

A, rukomet? Reprezenatcija, šta očekujete?

"Ma, koga to zanima. Slabi smo, ali to nas ne sprečava da se mi provedemo", rekao je mladić ispijajući, na njegovu žalost, sok u društvu desetak zemljaka. Drugi deo utakmice je uveliko bio u toku, a oni nisu marili za to. Ipak im je bilo zanimljivije ispred šanka u hodniku dvorane.

Slovenački navijači su bili mnogo bučniji u hali, a "kauboji" mnogo bolji na terenu!

(V. Sukdolak, MONDO)