• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Bane Ivanoviiić, Bane Ivanović

Nastavljam fudbalsku turu kroz London. Bilo bi glupo da nisam otišao na Stamford bridž, dom aktuelnog prvaka Evrope - Chelsea Football Club.

Keep calm and win on penalties (Ostani smiren i pobeđuj na penale). To piše na majici u Čelsijevoj prodavnici na Stamford bridžu i košta 15 funti. Poruka je jasna: može nam se, a vi plačite!

Čelsiju je bilo suđeno da osvoji “ušati” trofej. Napoli ga je razbio u prvoj utakmici osmine finala, ali su "plavci" nadoknadili sve na Stamford bridžu. Pala je potom Benfika, a onda Barselona. Barselona je napadala, Čelsi se branio. Čelsi je otišao u Minhen. A u Minhenu, Didije Drogba za 1:1 i onda pobeda na penale.

U domu šampiona Evrope sve odiše zadovoljstvom, pa izvesnom dozom prepotentnosti, posle prve titule evropskog prvaka koju je osvojio jedan klub iz Londona. Imaju stav: glavni smo u gradu, ostali su mnogo mali.

Kad sam već u Londonu da posetim i klub za koji igra Branislav Ivanović, naš dobri Bane. Tura kroz Stamford bridž košta osam funti (postajem dosadan, ali ne zaboravite na London pass) i možete da odete na tribine, u svlačionice i u muzej.

"We have Ivanoviiiic, we have Ivanovic", zapevao je gospodin zadužen za karte kada sam mu dao odgovor odakle dolazim. "Ima još jedan koji se preziva slično, mislim da je Aslanović, ili tako nekako".

Pogledao sam ga bledo. "Za takvog nisam čuo, ima drugih igrača u Premijer ligi sa prezimenom na ić", rekoh mu. "Da, da, znam Nemanja Vidić, Stefan Savić…", rekao je taj radnik u FK Čelsi, raspoložen i veseo kao da mu ovo nije ko zna koja tura tog dana i nedelje. Samo se smenjuju posetioci, kao na traci. Italijani, Španci, Irci, Nemci, Meksikanci…Ko sve ne dolazi da vidi prostorije kluba osnovanog 10. Marta 1905. godine.

Prvo kuda vas vode je teren, odnosno na tribine. Na teren se ne sme, a ako vam to padne na pamet, za vas je tura završena, a da nije ni počela. Takođe, ni pušenje na stadionu nije dozvoljeno, pa čak ni za vreme utakmica!

"Ima li ovde navijača Čelsija?", upitala je devojka koja nas je vodila kroz plavi objekat. Nekoliko njih je diglo ruke. "A da li ima nekog ko navija za neki drugi klub u Engleskoj?", nastavila je. Meksikanac i još jedan klinac Azijat su rekli da navijaju za Mančester junajted (mada, dečak ima krizu identiteta - gotivi i Čelsi i Junajted!). "OK, vas dvojica možete da izađete", našalila se Gema, naš vodič.

Čelsi je osnovan posle nastanka Stamford bridža. Oni koji su ga osnovali birali su između imena Čelsi i Kensington. Stotinu godina kasnije pokazalo se da su dobro izabrali, jer bi, u suprotnom, sada skraćenica kluba glasila KFC, a svi znamo na šta to asocira.

Sledeća stanica ture je svlačionica, kako za gostujuće, tako i za domaće igrače. Gostujuća je prilično velika, a mnogi igrači drugih timova kažu da je jedna od najboljih u Premijer ligi. Tu je i veliko ogledalo, ispred kojeg je Kristijano Ronaldo sigurno provodio desetine minuta ne bi li namestio frizuricu, dok je igrao za Mančester junajted.

Potom se prelazi hodnik i ulazi se u prostoriju u kojoj se presvlače Bane Ivanović, Džon Teri, Petr Čeh, Fernando Tores, Huan Mata, Danijel Staridž, Ramires, Floran Maluda…Dočekali su nas dresovi iznad svakog od mesta koje pripada igračima. I Didijea Drogbe.

Drogbe!? Objašnjenje je ovakvo: u svlačionici su dresovi igrača koji su osvojili FA Kup 2012. godine. To takmičenje u Engleskoj ima istio status kao Premijer liga. Kada sam prethodno tog dana posetio Vembli, moj vodič Kris, inače navijač Čelsija, poveo nas je do replike trofeja u tom takmičenju, koje stoji na ulazu u stadion i služi da se posetioci fotografišu sa njim. "Pravi trofej je sada gde i treba da bude, u vitrinama Čelsija", reče vragolasto Kris, a onda nas je upozorio: "Nemojte da podižete trofej, jeste da je u pitanju replika, ali ona je osigurana na 75.000 funti".


Khm, khm, samo sam pridržao trofej za "ručke".

Povratak u svlačionicu Čelsija - pored Baneta su Ramires i Džon Teri, tu je i Frenk Lampard. Lampard je, zanimljivo, poslednji fudbaler Čelsija koji je potpisao ugovor na stolu koji i danas stoji u press centru kluba I na taj deo nameštaja su izuzetno ponosni. Na tom istom stolu igrački ugovor je svojevremeno potpisao I sadašnji trener Roberto di Mateo. Posle Lamparda, a bilo je to pre deset godina, igrači ugovore potpisuju u trenažnom centru, daleko od Stamford bridža.

U svlačionici domaćina na tabli je ispisana poruka: "Pokažite poštovanje prema našim navijačima svojim profesionalnim pristupom meču i dobrom igrom".

Tu je i nekoliko stolova za masažu, tuševi, kade sa hladnom vodom…I još dve table koje služe da se ispiše sastav narednog protivnika i da se igračima pruži obaveštenje o predstojećem putu. Tokom moje posete na jednoj table je pisalo: "Trening u 14.30h i ne zaboravite pasoše".

Posle svlačionica odlazi se na jednu od legendarnih tribina u navijačkom svetu. The Shed End (Šed end). Na njoj je predviđen deo za gostujuće navijače (maksimalno 3.000 mesta, ali su ona ispunjena samo kada dolaze Mančester junajted, Mančester siti, Liverpul, Arsenal). Na tribinama su stalno okačene zastave navijačkih klubova Čelsija iz raznih zemalja, pa je tako zastupljen fan klub sa Malte, iz Norveške, pa čak i iz Slovenije!

Karte za utakmicu obično koštaju oko 45 funti, a na stadionu, naravno, postoje i lože za imućne. Jedna je rezervisana za Romana Abramoviča, a godišnji zakup ostalih košta i do million funti!

Čelsi, kao uostalom i svi klubovi sa Ostrva, drži do tradicije i poštuje svoje legende. Čim uđete u klupski muzej, što je naredna stanica vizite, na zidu možete da pročitate gomilu zanimljivih informacija iz istorijata kluba. Tako piše da je Džon Tejt Robinson bio prvi igrač-menadžer koji je daleke 1905. Godine radio za nedeljnu platu od jedne funte. Hm, šta bi na ovo rekao Fernando Tores?

Najveća poseta zabeležena na Stamford bridžu bila je oktobra 1935. godine kada su igrali Čelsi i Arsenal 82.905. U međuvremenu, sagrađen je novi stadion, a kapacitet je smanjen za 40.000.

Još jedan zanimljiv podatak: na utakmici Čelsi - Lester, dvojica igrača Lestera Sten Milburn i Džek Frogat postigli su zajedno autogol, što je jedini takav gol ikada registrovan.

O muzeju je suvišno pričati. Miks istorije i modernog. Izloženi su trofeji, prve kopačke, dresovi, zastave klubova sa kojima su odigrane istorijske utakmice…Kako ulazite iz prostorju u prostoriju tako se sa razglasa puštaju razne priče, izjave legendi kluba, od navijačkog huka se ježite…Postoji i veliki tač skrin ekran, gde dodirom možete da vidite gde je ekipa trenutno na turneji i gde ćeiI protiv koga igrati, a možete i da isprobate svoj šut udarcima loptom o zid gde su označeni poeni. Kada napravite dobar rezultat, kao nagradu dobijate podršku navijača.

Zavirite u Muzej Čelsija kroz foto-galeriju na MONDU.

(Izveštač MONDA iz Londona Predrag Vujić - foto: MONDO)
Inicijalizacija u toku...

Komentari 8

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

natasa

Hocu i ja jednom da posetim Stamford Bridz....

zileeeee

Pride Of London!

Misa Makce

Bravo za tekst.Idite malo do Pekama,do nekog paba u stilu Mucki i probajte taj koktel sto Del boj pije.Zove se pinakolada.

INTERVJUI

Šesta lična

Advertisement