"Da se dogovorimo: Hrvati i Srbi u finalu rukometa i vaterpola. Je l' može?", upitala me je grupa biciklista-rekreativaca iz Hrvatske, koju sam slučajno sreo i upoznao šetajući pored Temze, opuštajući i pripremajući za ceremoiniju otvaranja Olimpijskih igara (o čemu tekst sledi).

Otkud oni u Hej galeriji (fensi pasaž, deo London bridža) i to na biciklima!? Nije bilo dileme da moram da ih upoznam i porazgovaram sa njima.

Članovi biciklističkih klubova "Pedalinac" i "Krpelj"- Maksim Miletić, Tomislav Barbić, Pero Prakljačić i Saša Krošnjar, u društvu 65-godišnjeg Francuza Danijela Grasij, prevezli su 3.000 kilometara, od Zagreba do Londona, za tačno 30 dana.

"Stigli smo u četvrtak. Krenuli smo iz Zagreba, preko Mađarske, Austrije, Slovačke, Nemačke, Belgije, Luksemburga, Francuske i Dankerka, pa do Dovera feribotom i evo nas ovde. Sad pičimo po Londonu", počeo je raspoloženi Maksim, ad hoc izabrani portparol zanimljivog društva.

Bez ikakvih problema su pristali da razgovaramo. "Odakle ste vi"?, upitali su mene i kolege iz Sport Networka.

"Iz Beograda, novinari smo", odgovorili smo. Obostrani stisak ruke i osmesi. Razumemo se, pričamo istim jezikom, uz koju varijaciju.

"Šta nam je sad prioritet? Da uživamo! Probaćemo da nađemo karte za neke od utakmica ili takmičenja. Voleli bismo da gledamo naše u rukometu, vaterpolu", kaže Maksim, a Tomislav dobacuje: "U finalu rukometa da igramo mi i vi. Može?".

"Može, naravno!", odgovaram i dodajem: "Da podelimo zlato, a?". Opet osmesi i klimanje glavom.

Tokom puta od Zagreba do Londona ovi momci su dnevno prelazili u proseku 100 kilometara, nekad 60 drugi put 150 kilometara. A svako je na biciklu imao po 15, 20 kilogranma tereta. Spavali su u unapred rezervisanim kampovima, a ukupno ih je bilo 17 - 15 biciklista i dvojica u lkogistici - kuvar i mehaničar.

"Anegdota je bilo gotovo gde god bismo prolazili. U Francuskoj su mislili da vozimo Tur d Frans (Tour de France", rekao je Saša Krošnjar.

Sa njima je i 65-godišnji Francuz Danijel Grasi. Nekada je vozio Tur d Frans, odistinski. A vozio je svojevremeno bicikl i do Pekinga!

Na pitanje da li može da prati mlađe od sebe, kaže da mu nije bilo mnogo teško, a upitan da li je ovo što je uradio teže od Tur d Fransa, odgovorio mi je: "Ne, ne, tur je zahtevniji".

Kući se vraćaju u sredu. Avionom.

"A zašto se opet ne vratite biciklima? Sad vam je nizbrdo", upitah ih u šali.

"Vratili bismo se mi, ali bi nas žene ubile! Avionom je brže", odgovorili su uglas, uz osmehe.

Poželeli smo jedni drugima sreću na Olimpijskim igrama. I, naravno, vidimo se u dva finala.

(Izveštač MONDA iz Londona, Predrag Vujić - foto: MONDO)