Predsednik Olimpijskog komiteta Nemačke Tomas Bah zatražio je da Federalni institut za sportsku nauku objavi kompletan izveštaj o višedecenijskom dopingu u toj zemlji.
List "Zidojče Cajtung" u subotu je objavio delove izveštaja u kojem se navodi da su sportisti iz nekadašnje Savezne republike Nemačke bili podvrgnuti dopingu koji je od 1970. godine imao i snažnu podršku vlade te zemlje.
Istraživanje je štampano na 800 strana, a sproveli su ga eksperti sa berlinskog Humbolt univerziteta.
"Ja sam inicijator ovog projekta, jer želim da saznamo i raščistimo sve na ovu temu. Zbog toga se nadam da ćemo uskoro dobiti kompletan izveštaj", kazao je Bah nemačkim medijima.
Istraživanje o dopingu u Nemačkoj počelo je 2008. godine, a završeno je pre tri meseca. Objavljivanje je odloženo zbog, kako se navodi, problema oko privatnosti podataka.
Poređenja radi, u Španiji je nedavno bila okončana istraga "Operacija Puerto", u kojoj je dokazano da je doktor Eufemio Fuentes snabdevao vrhunskim dopingom veliki broj najpoznatijih španskih sportista (a, španski sport doživeo je ekspanziju u poslednjih deset godina). Fuentes je lišen slobode, ali je na zaprepašćenje svetske javnosti španski sud odlučio da uništi svih 203 dosijea.
Da su objavljeni detalji istrage verovatno bi velika većina sadašnjih zvezda španskog sporta bile stavljene na stub srama, a njihovi rezultati poništeni.
Francuski medji godinama unazad, pa i dalje, tvrde da je Rafael Nadal bio jedan od korisnika usluga doktora Fuentesa.
Nije nemoguće da se isto dogodi i u Nemačkoj, mada otkrivanje 40 i kusur godina starih dosijea ne bi izazvalo ni približan "bum", kao u španskom slučaju gde se radilo o istrazi vezanoj za doping od 2006. do danas.
U opširnom izveštaju navodi se da su pojedini ministri svojevremeno insistirali na dopingu kako bi zapadnonemački sportisti beležili vrhunske rezultate na međunarodnim takmičenjima.
"Naši sportisti trebalo bi da imaju iste uslove i mogućnosti kao i njihove kolege iz 'Istočnog bloka'", izjavio je jedan neimenovani ministar unutrašnjih poslova SR Nemačke, a prenosi se u ekspertskom izveštaju.
Ističe se i da je država decenijama finansirala istraživanja o supstancama koje bi mogle da poboljšaju nastupe sportista, a pominju se steroidi, testosteron, estrogen i eritropoetin (EPO). U izveštaju tima sa Humbolt univerziteta dodaje se i da su igrači nemačke reprezentacije koja je 1954. godine postala prvak sveta dobijali injekcije metamfetamina pervitin, danas poznatijeg kao spid.
Autori izveštaja navode da razvoj dopinga u SR Nemačkoj nije došao kao odgovor na poteze tadašnjeg istočnog "komšije" DR Nemačke, već je to bio proces koji se odvijao paralelno. Temelj sistemskog dopinga u SR Nemačkoj "udaren" je 1970. godine kada je formiran Savezni institut za sportsku nauku, a bio je pod ingerencijom ministarstva unutrašnjih poslova.
Ovaj institut obezbeđivao je finansijska sredstva, a regionalne "baze" bile su u Frajburgu, Sarbrikenu i Kelnu.
"Postoji sistemska veza između istraživanja, zabranjenih supstanci i njihovog korišćenja među sportistima", kazao je agenciji AP šef istraživačkog tima sa Humbolt univerziteta Gizeler Špicer.
Prema njegovim rečima slučajevi dopinga u SR Nemačkoj bili su česti i pre 1970. godine.
Nacistička vojska koristila je amfetamine u Drugom svetskom ratu, a istu praksu od 40-tih godina prošlog veka imao je i nacionalni fudbalski tim. Istoričari su nedavno otkrili i pismo nekadašnjeg predsednika lekarskog komiteta Svetske fudbalske federacije (FIFA) Mihaila Andrejevića koji je tvrdio da postoje "ozbiljni tragovi" zabranjene susptance efedrin kod najmanje trojice nemačkih fudbalera koji su igrali na Svetskom prvenstvu 1966. godine.
List "Zidojče Cajtung" navodi i da je trener Borusije Dortmund Maks Merkel još 1961. godine naredio svojim fudbalerima da uzimaju pervitin. Te sezona Borusija je osvojila drugo mesto u šampionatu Nemačke, iza Hanovera.
Merkel je umro 2006. godine.
U izveštaju se navodi i da su za potrebe istraživanja naučnici steroide davali i ženi i deci, iako je postojala realna opasnost od ozbiljnih komplikacija.
Navodi se da je jedan od glavnih lekara koji se bavio time bio Jozef Keul iz Frajburga, koji je umro 2000. godine.
Zidojče Cajtung objavio je i da su nemački olimpijci na Igrama u Montrealu 1976. godine dobijali injekcije Berolaze i tioktacida. U to vreme ove supstance nisu bile zabranjene.
Predsednik Atletskog saveza Nemačke Klemens Prokop zatražio je da nadležni objave kompletan izveštaj o dopingu kako bi se kaznili oni koji još uvek rade u sportu, a bavili su se nedozvoljenim supstancama.