Rukometna reprezentativka Srbije Bojana Popović (28), nekada poznata pod devojačkim prezimenom Petrović, rastala se sa danskim Slagelseom trijumfalno - osvajanjem titule prvaka Evrope i individualnim trofejom najboljeg strelca elitnog takmičenja. Prava kruna na petogodišnji boravak u tom klubu.
"Malo je nedostajalo da i u toku same utakmice briznem u plač. Ogroman emotivni naboj sprečio me je da pružim maksimum. Poslednji put sam nosila dres Slagelsea, koji je svih ovih godina za mene predstavljao mnogo više od kluba. Bili smo kao porodica i nije mi bilo svejedno kada je sudija označio kraj susreta", rekla je u razgovoru za "Politiku" buduća igračica rivalskog Viborga.
Ako nije zaplakala za vreme utakmice, zaplakala je posle njenog završetka, kada joj je reči zahvalnosti uputila trener Anja Andersen.
"Posebno me je dirnulo kada mi je poklonila svoj trofej za najboljeg igrača sveta iz 1997. Preko svog imena je stavila nalepnicu na kojoj je stajalo moje. Rekla mi je da sam za nju i sve u Slagelseu najbolji svetski igrač, bez obzira na to šta će da odluči Svetska rukometna federacija. Sada mi je stvarno nebitno da li će mi IHF uopšte dati priznanje. Anjin potez mnogo mi više znači od bilo kog priznanja, jer je ona najbolja rukometašica svih vremena".
O uspehu u finalu, koji se može protumačiti i kao trijumf srpskog rukometa (u Slagelseu takodje igraju Katarina Bulatović, Ana Batinić i Anja Obradović, pa i Crnogorka Maja Savić), Popovićeva je kazala da je to bila "slatka osveta" za prethodnu godinu.
"Prošle godine nam je puno nedostajala Anja Andersen. Zbog neosnovano drastične kazne EHF-a nije mogla da nas vodi sa klupe i to je jedini razlog što nismo uspeli da osvojimo nijedan trofej. Ovu titulu smo osvojili najviše zahvaljujući briljantnoj odbrani i fenomenalnom golmanu Legangerovoj. Hvala i rukometašima sa kojima smo sparingovali u pripremi za finale. Posle žestokih duela sa njima, okršaji sa rukometašicama Lade bili su nam znatno lakši".
Puki opstanak Slagelsea kao kluba na početku sezone bio je potpuno neizvestan. To je primoralo Popovićevu da potpiše ugovor s Viborgom. Na pitanje da li se kaje, s obzirom na to da su u Slagelseu kasnije rešeni svi problemi, odgovorila je odrečno.
"Kada je posao u pitanju, emocije treba ostaviti po strani. Bio mi je potreban novi izazov, jer sam sa Slagelseom osvojila sve što se može osvojiti. Pokušaću isti uspeh da ponovim i sa Viborgom", zaključila je Popovićeva.
(MONDO)
"Malo je nedostajalo da i u toku same utakmice briznem u plač. Ogroman emotivni naboj sprečio me je da pružim maksimum. Poslednji put sam nosila dres Slagelsea, koji je svih ovih godina za mene predstavljao mnogo više od kluba. Bili smo kao porodica i nije mi bilo svejedno kada je sudija označio kraj susreta", rekla je u razgovoru za "Politiku" buduća igračica rivalskog Viborga.
Ako nije zaplakala za vreme utakmice, zaplakala je posle njenog završetka, kada joj je reči zahvalnosti uputila trener Anja Andersen.
"Posebno me je dirnulo kada mi je poklonila svoj trofej za najboljeg igrača sveta iz 1997. Preko svog imena je stavila nalepnicu na kojoj je stajalo moje. Rekla mi je da sam za nju i sve u Slagelseu najbolji svetski igrač, bez obzira na to šta će da odluči Svetska rukometna federacija. Sada mi je stvarno nebitno da li će mi IHF uopšte dati priznanje. Anjin potez mnogo mi više znači od bilo kog priznanja, jer je ona najbolja rukometašica svih vremena".
O uspehu u finalu, koji se može protumačiti i kao trijumf srpskog rukometa (u Slagelseu takodje igraju Katarina Bulatović, Ana Batinić i Anja Obradović, pa i Crnogorka Maja Savić), Popovićeva je kazala da je to bila "slatka osveta" za prethodnu godinu.
"Prošle godine nam je puno nedostajala Anja Andersen. Zbog neosnovano drastične kazne EHF-a nije mogla da nas vodi sa klupe i to je jedini razlog što nismo uspeli da osvojimo nijedan trofej. Ovu titulu smo osvojili najviše zahvaljujući briljantnoj odbrani i fenomenalnom golmanu Legangerovoj. Hvala i rukometašima sa kojima smo sparingovali u pripremi za finale. Posle žestokih duela sa njima, okršaji sa rukometašicama Lade bili su nam znatno lakši".
Puki opstanak Slagelsea kao kluba na početku sezone bio je potpuno neizvestan. To je primoralo Popovićevu da potpiše ugovor s Viborgom. Na pitanje da li se kaje, s obzirom na to da su u Slagelseu kasnije rešeni svi problemi, odgovorila je odrečno.
"Kada je posao u pitanju, emocije treba ostaviti po strani. Bio mi je potreban novi izazov, jer sam sa Slagelseom osvojila sve što se može osvojiti. Pokušaću isti uspeh da ponovim i sa Viborgom", zaključila je Popovićeva.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.