Dejan Savić, selektor vaterpolo reprezentacije Srbije i trener Crvene zvezde, digao je glas posredstvom medija u nameri da bar neko, nekada pogleda ka najtrofejnijem ekipnom sportu Srba, da proba da pruži ruku, da pomogne...
Činjenice i stanje su ovakvi: Vaterpolo savez Srbije nema predsendika od 1. marta 2013. godine. Dakle, punih godinu dana. Reprezentacija je prepuštena sama sebi. Sreća pa u ovoj zemlji i dalje ima onih koji znaju da igraju ovaj sport i entuzijasta koji pokušavaju da tim momcima stvore nekakve uslove.
"Da kažem nešto, uputim apel, kome? Ljudima u Savezu, Ministarstvu omladine i sporta ili javnosti? Ne znam, nikada nije bilo ovako", otvorio je dušu Savić u razgovoru za "Sportski žurnal" i "Sport".
"Da se ne zavaramo više da je sve u redu i da nas to ne dotiče. Nije najvažnije da savez ima predsednika, ali mora da ima Upravni odbor, da ima telo koje rešava i odlučuje. Imali smo više sastanaka Stručnog saveta, imamo neke odluke, ali ko to usvaja...", nastavio je selektor "delfina" i potom primetio da u vaterpolo porodici, odnosno njenim ostacima postoje podele.
"Postoje struje koje se vrte u krug, poput vira. Mislim da ovakva situacija nekome odgovara. Znam da postoje i oni koji ne žele uspeh ni meni, ni ekipi. U našem malom sportu mnogo je zlih ljudi. Zapravo, verovatno smo svi pomalo zli", smatra proslavljeni srpski vaterpolista.
Kada se pogleda u kakvom je stanju srpski sport uopšte, a pogotovo vaterpolo , jedini zaključak je da su rezultati - fenomenalni!
Reprezentacija je zastala, ali na dobrom je putu oporavka. Klubovi - Crvena zvezda je u teškim uslovima stigla do titule prvaka Evrope, Radnički je osvajač Kupa Evrope, a ove sezone i Radnički i Partizan igraće na završnom turniru Lige šampiona.
Iako je trener Crvene zvezde, Savić ne zaboravlja svoj bivši klub - Partizan.
"Zvezda je prošle godine, opterećena silnim problemima, osvojila Ligu šampiona. Ne zanosimo se, problemi mogu da se pojave sutra. Radnički je ostvario najveći uspeh u istoriji Kragujevca, regiona. To neko mora da ceni, baš kao i Vojvodinu, tradicionalnog izvoznika talenata. A Partizan... pa mogao bi neko bar da se štrecne na probleme koji tište Partizan".
Sva ova priča Saviću leži na srcu i nikako ne želi da se shvati kao neka vrsta alibija pred nadolazeće turnire na kojima će igrati nacionalni tim.
"Nikada nisam tražio alibi, ni kada smo igrači povređeni. Ova ekipa će dati sve od sebe. Niko od igrača i ne postavlja pitanje o tome šta se događa. Ali, logično je da im i bez toga neko nešto saopšti. Bilo bi korektno i ljudski. Eto, imamo ekipu, a nemamo organizaciju. Odnos igrača prema radu je izuzetan, bez obzira na sve", kaže Savić.
Na pitanje šta ako i njemu i igračima "pukne film", odgovara: "Ne verujem da to može da se desi. Imamo motiv i ciljeve i to visoke. Ali, pod znakom pitanja je način dostignuća tih cljeva. Najveći problem je stalno saplitanje. Tako je u vaterpolu već 20 godina... Mi smo mali sport sa ambicijom da postane veliki, samo ne znam kako...".