Jedna od ikona Formule 1, Francuz Žan Tod važi za jednog od najvećih zaljubljenika u taj sport, a sa ekipom Ferarija, na čijem je čelu više od decenije, ispisao je zlatne stranice u istoriji italijanskog tima.
U intervjuu za zvaničan sajt Formule 1 govorio je o dobrim i lošim stranama posla koji obavlja, o tome šta radi kad je van staze, i kada "najbolje diše".
Zašto je dobro biti šef ekipe Formule 1?
Žan Tod: Najbolja stvar je biti deo sporta koji se stalno razvija i koji je moja strast. Ono što me takodje čini zadovoljnim jeste da pomognem timu u rešavanju problema, da ih filtriram i omogućim celoj ekipi da radi u što kvalitetnijim i mirnijim uslovima.
A najgora?
Tod: Boriti se sa gomilom lažnih spekulacija, koje su sastavni deo ovog sporta.
Kakav je osećaj voditi tim Formule 1?
Žan Tod: Kao da upravljate brodom: neće da krene napred ako svi ne guraju u pravom smeru.
Šta biste bili da niste šef ekipe F1?
Žan Tod: Iskreno, ne znam šta mi se sprema u budućnosti i šta ona donosi.
Prva stvar koju uradite posle trke je...
Žan Tod: To, naravno, zavisi od rezultata. U zavisnosti od situacije, sa timom slavim i delim osećaj pobede i zadovoljstva ili delimo tugu.
Pobediti trku znači?
Žan Tod: Lakše i bolje dišete!
Vaše omiljeno mesto za opuštanje?
ŽanTod: Mesto je nebitno, društvo je mnogo važnije.
Najsmešnija ili najneobičnija stvar koju ste pročitali o sebi u štampi?
Žan Tod: Teško je odabrati jednu stvar...
Najteža odluka koju ste morali da donesete kao šef tima?
Žan Tod: Bilo je dosta takvih situacija i odluka. Na primer, suočavanje sa incidentom izmedju Mihaela Šumahera i Vilneva u Herezu 1997. godine.
Šta je po vama najbolji osećaj tokom trkačkog vikenda?
Žan Tod: Kada ste ispod podijuma, posle pobede, naravno.
Najbolji tenutak koji ste doživeli kao šef Ferarija?
Žan Tod: To je bilo 2000. godine u Japanu (Suzuka), kada je Mihael Šumaher osvojio titulu prbaka sveta, koju je Ferari jurio 21 godinu. Kada se Mihael popeo na pobedničko postolje, rekli smo jedni drugima da naši životi nikada više neće biti isti. I tako je bilo.
Da li ima nečega što ste hteli oduvek da uradite, ali nikada niste imali vremena za to?
Žan Tod: Uh, ima mnogo stvari, uključujući odlazak na kolače. Nadam se da ću imati vremena za to jednog dana, sa ljudima koje volim.
Kako ste se osećali tokom prve trke na mestu šefa ekipe?
Žan Tod: Bilo je stresno i iznenadjujuće, jer situacija koju sam zatekao u Ferariju bila je daleko drugačija od one koju sam očekivao i zamišljao.
Gde sebe vidite u budućnosti?
Žan Tod: O tome ne razmišljam.
Novac ipak menja sve?
Žan Tod: Novac daje slobodu i nezavisnost. Ipak, ima stvari, poput zdravlja i sreće, koje novac ne može da kupi.
(MONDO)
U intervjuu za zvaničan sajt Formule 1 govorio je o dobrim i lošim stranama posla koji obavlja, o tome šta radi kad je van staze, i kada "najbolje diše".
Zašto je dobro biti šef ekipe Formule 1?
Žan Tod: Najbolja stvar je biti deo sporta koji se stalno razvija i koji je moja strast. Ono što me takodje čini zadovoljnim jeste da pomognem timu u rešavanju problema, da ih filtriram i omogućim celoj ekipi da radi u što kvalitetnijim i mirnijim uslovima.
A najgora?
Tod: Boriti se sa gomilom lažnih spekulacija, koje su sastavni deo ovog sporta.
Kakav je osećaj voditi tim Formule 1?
Žan Tod: Kao da upravljate brodom: neće da krene napred ako svi ne guraju u pravom smeru.
Šta biste bili da niste šef ekipe F1?
Žan Tod: Iskreno, ne znam šta mi se sprema u budućnosti i šta ona donosi.
Prva stvar koju uradite posle trke je...
Žan Tod: To, naravno, zavisi od rezultata. U zavisnosti od situacije, sa timom slavim i delim osećaj pobede i zadovoljstva ili delimo tugu.
Pobediti trku znači?
Žan Tod: Lakše i bolje dišete!
Vaše omiljeno mesto za opuštanje?
ŽanTod: Mesto je nebitno, društvo je mnogo važnije.
Najsmešnija ili najneobičnija stvar koju ste pročitali o sebi u štampi?
Žan Tod: Teško je odabrati jednu stvar...
Najteža odluka koju ste morali da donesete kao šef tima?
Žan Tod: Bilo je dosta takvih situacija i odluka. Na primer, suočavanje sa incidentom izmedju Mihaela Šumahera i Vilneva u Herezu 1997. godine.
Šta je po vama najbolji osećaj tokom trkačkog vikenda?
Žan Tod: Kada ste ispod podijuma, posle pobede, naravno.
Najbolji tenutak koji ste doživeli kao šef Ferarija?
Žan Tod: To je bilo 2000. godine u Japanu (Suzuka), kada je Mihael Šumaher osvojio titulu prbaka sveta, koju je Ferari jurio 21 godinu. Kada se Mihael popeo na pobedničko postolje, rekli smo jedni drugima da naši životi nikada više neće biti isti. I tako je bilo.
Da li ima nečega što ste hteli oduvek da uradite, ali nikada niste imali vremena za to?
Žan Tod: Uh, ima mnogo stvari, uključujući odlazak na kolače. Nadam se da ću imati vremena za to jednog dana, sa ljudima koje volim.
Kako ste se osećali tokom prve trke na mestu šefa ekipe?
Žan Tod: Bilo je stresno i iznenadjujuće, jer situacija koju sam zatekao u Ferariju bila je daleko drugačija od one koju sam očekivao i zamišljao.
Gde sebe vidite u budućnosti?
Žan Tod: O tome ne razmišljam.
Novac ipak menja sve?
Žan Tod: Novac daje slobodu i nezavisnost. Ipak, ima stvari, poput zdravlja i sreće, koje novac ne može da kupi.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.