Tužno da tužnije ne može biti.

Srpski klupski vaterpolo je u agoniji, a samo klubovi znaju kojim čudom uopšte igraju utakmice!

Ceo srpski sport je u nokdaunu, a možda najtužniji primer jeste Vaterpolo klub Partizan. Godinama se bori sa finansijskom oskudicom, periodično kreće od nule. Više puta bazen na Banjici nije mogao da se greje, jer nema mazuta, trener Vladimir Vujasinović je jednom prilikom odveo igrače na pljeskavice da ih časti za dobar rezultat, jer oni nisu imali novca.

Sada vaterpolisti Partizana i Crvene zvezde treniraju u hladnim bazenima, a vaterpolisti Radničkog ne primaju plate.

Pre mesec dana u kragujevačkom klubu održana je konferencija za novinare pred utakmicu u Ligi šampiona na kojoj je legendarni srpski vaterpolista Aleksandar Ćirić iznenadio sve prisutne: "Više nećemo da govorimo za medije, nemamo više šta da kažemo... Pojavljivaćemo se na konferencijama, jer po pravilniku to moramo, ali ukoliko se situacija ne promeni, a za to je ostalo još jako malo vremena, jer je uskoro kraj sezone, neće imati šta novo da se saopšti".

Ova njegova opaska odnosila se na teško materijalno stanje kluba. Kluba koji je pre nešto manje od tri godine ušao u glamurozan projekat.

Uprkos svemu tome, vaterpolisti Radničkog su kao pravi profesionalci izneli sezonu, uspeli da osvoje Kup Srbije, plasirali se na završni turnir regilonalne lige, malo im je nedostajalo i za završni turnir Lige šampiona.

Ali, pojedine igrače, poput Marka Ćuka izdalo je strpljenje. Odlučio je da napusti Radnički.

"Od 14. avgusta kada sam počeo da treniram u Radničkom do danas isplaćene su mi manje od dve i po plate. I ne samo to, igrači su sami plaćali zakup stanova, meni uz plate, klub duguje i jednu kiriju. U takvoj situaciji, sa četvoročlanom porodicom, nemoguće je normalno funkcionisati i vratio sam se kući, u Novi Sad", rekao je Ćuk "Sportskom žurnalu".



Kada je dobio poziv Radničkog, dodaje, želeo je da se vrati u zemlju posle igranja u inostranstvu i činilo mu se da je Kragujevac dobra sredina. Želeo je da u Srbiji završi karijeru. Tada se pričalo o tome da će se napraviti ekonomičnija ekipa, koja će manje da koštam, pa će onima koji budu u timu lakše biti isplaćivane plate. Ali...

"Dalje nije išlo. Sklonio sam se kako u završnici borbe za titulu ne bih širio negativnu energiju na saigrače. A ta negativna energija se dugo gomilala... ", kaže Ćuk, naglašavajući da je sa celim sportskim delom kluba imao odličnu sraadnju, kao i ceo tim.

"Problem je bila saradnja sa delom uprave koji je zadužen za finansije. Mi igrači nismo uspeli da uspostavimo normalan kontakt sa njima. Još pre mesec i po dana sam uputio pismo sa pitanjem šta će biti sa dugovanjima, a niko me nije pozvao ni telefonom. Poslao sam potom još jedno pismo, čekao do srede, ali odgovora nije bilo...", kaže rezignirani Ćuk.

Može li iko da pomogne jednom od najtrofejnijih srpskih sportova?