Bila je 1999. godina, Mančester (Junajted, kakav Siti) bio je prvak Evrope u fudbalu, euro je počeo zvanično da postoji, izašao je Matriks, a svi mi koji smo i dalje živeli u zemlji pod imenom Jugoslavija, nismo ni bili svesni koliko smo bili sluđeni posle preživljenog bombardovanja.

Svako je tražio svoj ventil za neviđenu energiju koja se nakupila tokom ta tragična tri meseca nemoći. Ja, 20-godišnji student izašao iz svoje prve duge veze, pronašao sam ga u – ragbiju.

Ne znam koliko se realno sećate tih dana, ali iz ovog ugla mislim da je ta poslednja godina prošlog milenijuma u stvari i trenutak kada ulazimo u vreme globalizacije. Internet postaje sve dostupniji, mediji sve moćniji, uskoro ćemo imati i društvene mreže, da bi sve na kraju evo postali jedno veliko globalno selo. E upravo tu negde i ragbi je postao globalni fenomen, Vels je jeseni 1999. godine bio domaćin četvrtog Svetskog prvenstva, a svet se zapalio za ovu igru prevashodno zahvaljujući harizmatičnoj pojavi Jonaha Lomua i ovoj reklami:



Slagao bih kada bih rekao da sam počeo da treniram pod uticajem TV prenosa SP ili jer sam bio impresioniran Lomuom i All Blacksima. Za to su više zaslužni drugari sa mog Dorćola, sa kojima sam potom narednih sedam godina doživeo razne zgode i nezgode bavljenja amaterskim sportom u zemlji Srbiji, o čemu ćemo neki drugi put.

Čak i da niste kao ja bili ragbi entuzijasta, velika verovatnoća je da ste tih dana i vi prvi put videli ragbi, sigurno zapamtivši dve stvari – Lomua i haku. Do dana današnjeg, ne postoji čovek koji me zbog mog ragbi backgrounda ne pita tri stvari. Prva je: da li je to onaj američki (fudbal) sa kacigama ili evropski; dok su druge dve obično povezane i tiču se tradicionalnog plesa novozelandske ragbi reprezentacije i njenog najpoznatijeg igrača. Nažalost, krajem godine po meni najbolji svetski igrač ikada je tragično preminuo u 40. godini, ali sećanje na njega živi u svakoj haki.



Lomu je tema za sebe, ovde ću pokušati da objasnim šta je to haka, pošto se i ove godine igralo Svetsko prvenstvo u ragbiju, pa je sva prilika da ste je videli još koji put. Iako nije ekskluzivno njihova, haka se najviše vezuje za reprezentaciju Novog Zelanda u ragbiju, koja je za ovaj sport isto što i Brazil za fudbal. Lično uvek sam preferirao Francuze, jer iskreno teško da sam sa svojih metar i želja da porastem mogao da zamišljam da budem dva metra visoki i 120 kg teški tenk na nogama. Sitna i brza krila, to sam bio ja, ali koga god da lično volite, Novi Zeland je uvek za poštovanje. Jedan od bitnih razloga za to na neki način i strahopoštovanje je haka koju ova reprezentacija izvodi svaki put pred utakmicu.



Moćna i upečatljiva, haka deluje zastrašujuće, iako to u stvari nije. U pitanju je tradicionalni maorski ples koji može biti ratni, ali isto tako to je ples koji slavi neki veliki trenutak ili uspeh, odaje počast nekom gostu ili se izvodi prilikom smrti neke značajne osobe. Ona slavi život i u tradiciji je da je izvode i muškarci i žene, kao i deca. Inicijalno haka jeste bila ratni ples kojim su maorski ratnici sebi davali snagu, odnosno svojom agresivnom pojavom psihološki pokušavali da utiču na neprijatelja. Međutim, vremenom haka je više je postala tradicionalno izražavanje identiteta maorskih plemena koji u najvećoj meri i danas čine stanovništvo Novog Zelanda.

Pogledajte galeriju impozantnih fotki...

Šta je haka, ples ragbista sa Novog Zelanda
1/1
Vidi galeriju
MN Press Svaki put kada All Blacksi izvedu haku, protivnik ne može da bude ravnodušan.



Sve bi to bilo deo lokalnog folklora, da nije sporta. Istorija kaže da su prvu "mainstream" haku izveli fudbaleri selekcije Novog Zelanda koja je bila na turneji po Velikoj Britaniji tokom 1889. i 1890, što je bilo prvi put da jedna sportska ekipa iz kolonije gostuje na Ostrvu. Prvobitno je trebalo da ekipu čini isključivo igrači maorskog porekla, ali i sa četiri "stranca" oni bi pred svaku utakmicu izvodili haku da bi podigli sebi samopouzdanje i odali počast svojoj tradiciji.

Sporadični napisi o haki pojavljivali su se u ostrvskim medijima u narednih desetak godina, da bi u stvari modernu istoriju haki utemeljili novozelanski ragbisti 1905. godine. Na turneji opet po Britaniji, reprezentacija koja je igrala skroz u crnim dresovima (logično) prvo je dobila istorijski nadimak All Blacks, a onda i utemeljila potonju tradiciju da se pred svaki meč izvodi haka.



Vremenom mit o All Blacksima rastao je podjednako zbog hake i njihove superiornosti u ragbiju, da bismo došli do ovih dana kada je haka postala sinonim za – ragbi!

Vođa:

Rigna pakia - Udari ruke o butine

Uma tiraha - Udari u grudi

Turi whatia - Savij kolena

Hope whai ake - Neka kukovi prate

Waewae takahai kia kino nei hoki - Udari nogom najjače što možeš

Vođa:

Ka mate, ka mate - Ti umireš, ti umireš

Tim:

Ka ora’ Ka ora’ - Ja živim, ja živim

Vođa:

Ka mate, ka mate - Ti umireš, ti umireš

Tim:

Ka ora’ Ka ora’ - Ja živi, ja živim

Zajedno:

Tenei te tangata puhuruhuru - Ovo je dlakavi čovek

Nana ne I tiki mai whakawhiti te ra - Koji je obasjao ponovo sunce na mene

A Upane! Ka Upane! - U vis, u vis

A Upane Kaupane - Ka vrhu

Whiti te ra - Gde sunce sija

Hi - Ustani!



Ovako izgleda moj slobodni prevod najpoznatije hake – Ka Mate koju je opevao Te Rapupararaha, vođa plemena Ngati Toa. Pesma je napisana 1810. godine kako bi uveličala beg Te Rapupararahe od svojih neprijatelja. Ako ste nekad videli na TV haku, sva je prilika da je to ova.

Međutim, postoji još nekoliko haka koje se takođe dosta koriste, pa je čak prepevana verzija Ko Niu Tireni zavšrila i u jednoj knjizi Džejmsa Džojsa koji je bio impresioniran tzv. turnejom Nepobedivih, odnosno pohodom selekcije All Blacksa koja je tokom 1924. i 1925. godine u Velikoj Britaniji, Irskoj, Francuskoj i Kanadi odigrala 32 utakmice i pobedila 32 puta.

Koliko god bila atraktivna i sada već deo sportskog folklora, haka i dalje za mnoge predstavlja svojevrsnu provokaciju. Pogotovu je kontraverze izazvala prva izvedba Kapa o Pango hake koju su 2005. Novozelandski ragbisti izveli u Južnoj Africi protiv jednog od najvećih rivala.

Mada same reči najpre veličaju All Blackse, problem je nastao u pokretu palcem preko vrata na kraju njene izvedbe. Uz različit tekst i gestikulacije i pokreti telom se razlikuju od hake do hake, pa je ovaj potez shvaćen bukvalno kao pretnja smrću.

Međutim, tadašnji kapiten Tana Umaga, koji je predvodio izvođenje, branio se da taj pokret nije usmeren ka protivniku već da je to signal da su All Blacksi ti koji su spremni da daju svoj život za zemlju.



U novembru, Novi Zeland je postao prva reprezentacija koja je dva puta uzastopno postala Svetski šampion. Od prethodne titule, osvojene 2011. pa sve do finalne pobede u Londonu protiv Australije, All Blacksi su za četiri godine odigrali 61 utakmicu i izgubili svega - tri puta. Pročitajte to još jednom. Pa pauza. Zaustaviti Novi Zeland u ragbiju deluje gotovo nemoguće, a siguran sam da bitan deo te psihofizičke dominacije počinje od hake. I sada ono poslednje pitanje za danas – šta drugi rade kada All Blacksi izvode svoj ples?



Bilo je raznih pokušaja da se izbore sa hakom. Sami Novozelanđani kažu da je njima OK šta god protivnici rade, jer njihov ples u stvari predstavlja izazov za protivnika. Oni šalju poruku da su spremni na borbu i traže poštovanje dobrom borbom sa druge strane, a ne nekim posebnim odnosom prema haki. Najčešće reprezentacije stoje sa druge strane, koncentrisanih pogleda, crpeći energiju iz protivničke tradicije. Bilo je selekcija koje se, pak, zagrevaju i ignorišu šta All Blacksi rade na drugoj strani terena. Kako je vremenom haka sama po sebi postala poseban deo utakmice, očekuje se da protivnici reaguju na neki način.

Englezi su najdalje otišli pa sa tribina pevaju svoju tradicionalnu "Sweet chariot".



U skorijoj istoriji se drži da su Francuzi u četvrtfinalu Svetskog prvenstva, čiji su bili domaćini 2007. godine, imali najjači "stare down". All Blacksi su bili veliki favoriti, ali su Les Bleusi iznenadili i pobedili sa 20:18.



Ipak, po mom mišljenju, juniorski meč u drugom ragbi kodu – ragbi ligi (ragbiju 13 kod nas) doneo je najbolji intezitet.



I za kraj još samo dva bitna podatka. Haku izvode i drugi sportisti Novog Zelanda pre svih takmičenja, odnosno tradicionalno prilikom svakog bitnog političkog događaja, posete, praznika i slično, maorska plemena je odigraju. Takođe, iako se haka vezuje najviše za Novi Zeland i Maore, svoju haku ima i Samoa, Tonga, Fidži...



Za čitaoce MONDA: Miloš Sakan, TV komentator Arene sport i bivši ragbista.