Vaterpolisti Srbije treba da dobiju ulicu ili spomenik
MN Press 



Vaterpolo reprezentacija Srbije ponovo je osvojila Svetsku ligu (da li je to više i vest!?), četvrti put uzastopno, ukupno DEVET od osamostaljenja, od 2006. godine.

 Na finalom turniru Svetske lige, vaterpolo reprezentacija Srbije je pre nekoliko dana odigrala 300. utakmicu od kako je zemlja ponovo samostalna, dakle od 2006. godine, a potom je odigrala još četiri i nanizala isto toliko pobeda (dve nad SAD, uključujući finale).

Dakle, 304 utakmice u poslednjih 10 godina, 253 pobede(!), 12 remija i samo 39 poraza.

Alal vam vera, momci!

U TROFEJIMA TO IZGLEDA OVAKO:

- Dve titule prvaka sveta (2009. i 2015. godine), jedno srebro (Šangaj 2011. godine).

- Četiri titule prvaka Evrope (2006, 2012, 2014. i 2016. godina), jedno srebro (Malaga 2008.) i jedna bronzana medalja (Zagreb 2010.).

- Olimpijske igre - dve bronzane medalje (Peking 2008. i London 2012. godine).

- Svetska liga - DEVET puta osvojena! (Samo jednom, od devet učešća od 2006. godine, Srbija nije osvojila ovo takmičenje (u Podgorici 2009. godine bila je treća).

Malo je reći da su ovi momci (sadašnja i prethodne generacije sa Vladimirom Vujasinovićem, Dejanom Savićem, Danilom Ikodinovićem, Aleksandrom Šapićem, Aleksandrom Ćirićem i ostalima) zaslužili ulicu (može i ovako: Ulica vaterpolista Srbije) ili možda spomenik u centru Beograda (ili nekog drugog grada).

Poznato je da je reč o skromnim momcima, koji su vaspitani da igraju srcem, da se bore za svoju zemlju bez izuzetka, bez rezervi, bez otkaza, bez zadrške i da njima najviše znači kad izađu na čuveni Balkon i kada ih pozdravi na hiljade ljudi.

Oni ne traže pohvale, ali mi to hoćemo da uradimo za njih!

Vaterpolisti su nedavno, posle mnogo godina dobili trening centar u Vrnjačkoj Banji, ali to je nešto što bi trebalo da bude normalno. Kao što bi trebalo da bude normalno da država pomaže klubove koji su baza reprezentacije i da odvaja novac za njihovu bezbrižnu egzistenciju. NIko se od nas ne bi bunio kada bi država davala više novca za to. Štaviše!

Još važnije od "trajne zahvalnosti" vaterpolistima trebalo bi da bude i sistematsko finansiranje klubova.

I ne samo za vaterpolo, već i za neke druge sportove koji nam donose medalje, radost...


Ulica ili spomenik za vaterpoliste