Avganistan

- Na Igrama u Atlanti ova zemlja imala je samo dva predstavnika. Jedan od njih bio je bokser i zakasnio je na zvanično merenje, tako da nije ni učestvovao, dok se drugi, maratonac, povredio pre trke, ali je, ipak, nastupio i završio kao poslednji.

- Godine 1999. Avganistanu je zabranjeno da učestvuje na Olimpijskim igrama zbog diskriminacije žena i talibanskog zakona da žene ne smeju da se takmiče. Propustili su Igre u Sidneju 2000. Zabrana je ukinuta 2002. godine, posle pada talibanske vlasti. Već na LOI u Atini 2004. godine Avganistan je imao pet predstavnika, a dve su bile žene.

- Avganistan je prvu olimpijsku medalju osvojio u Pekingu 2008. u tekvondou. Treće mesto pripalo je Rohulah Nikpai u kategoriji do 58 kilograma.

Alžir

- Pobednik olimpijskog maratona 1928. u Amsterdamu bio je Ahmeda Bugera El Oafi, alžirski atletičar, koj je nastupao pod zastavom Francuske (u to vreme Alžir je bio francuska kolonija). Slično je bilo i 1956. u Melburnu, kada je Alžirac, Alain Mimoun, takmičići se pod zastavom Francuske, pobedio u maratonu ispred Franje Mihalića.

- Tek u Barseloni 1992. Alžir je stigao do svoje prve zvanične zlatne medalje. Hasiba Bulmerka pobedila je u trci na 1.500 metara.

Antigva i Barbuda

- Prvi put se na Olimpijskim igrama pominje u Rimu 1960, kao deo Zapadne Indijske Federacije. U federaciji britanskih kolonijalnih država Kariba nije bilo nijednog sportiste iz ove države sa 90.000 stanovnika.


Australija

- U Londonu 1908. i Stokholmu 1912. sportisti iz Australije i Novog Zelanda takmičili su se kao jedan tim i zvao se AUSTRALAZIJA (ANZ).

- Australija je poznata kao plivačka velesila, a prvu zlatnu medalju u ovom sportu osvojila je Sara Fani Darek u disciplini 100 metara slobodnim stilom 1912. Na Igrama u Švedskoj pobedila je i muška štafeta 4x200 slobodnim stilom.

Ragbista Danijel Kerol ima dve zlatne medalje, ali je kuriozitet to što je prvu osvojio na Olimpijskim igrama 1908. za Australaziju, a drugu 12 godina kasnije u Antverpenu za Sjedinjene Američke Države.

- Amerikanci imaju dva zlata u ragbiju, pored 1920. bili su najbolji i 1924. u Parizu. Francuska je sa zlatom i dva srebra sa najviše medalja u ovoj disciplini. Velika Britanija i Nemačka imaju po srebro, dok jedinu bronzu (dodeljivala se samo 1924) ima Ruminija. Ragbi (ragbi sedam) je posle 92 godine uvršten u program Olimpijskih igara u Riju.

- Aboridžina Keti Frimen je upalila olimpijski plamen u Sidneju 2000, a nešto kasnije olimpijskom sredbru iz Atlante dodala i zlatnu medalju na 400 metara. Iste godine je plivač Jan Torp sa samo 17 godina osvojio četiri medalje (tri zlatne) postavivši svetski rekord na 400 metara slobodno.

- Igre u Sidneju bile su najuspešnije za Australiju, bilans medalja je sledeći: 16 zlatnih, 25 srebrnih, 17 bronzanih.

Austrija

- Oto Heršman je kao predsednik Austrijskog olimpijskog komiteta osvojio ekipno srebro u sablji na Igrama u Stokholmu 1912. Pre toga je bio srebrni u Atini 1896, ali u plivanju na 100 metara slobodno. Oto je jedini koji je kao predsednik nacionalnog olimpijskog komiteta uspeo da osvoji medalju na Olimpijskim igrama. Heršman je umro 1942. u nacističkom koncentracionom logoru Izbica u Poljskoj.

- Artur fon Pongrac rođen je 1864. i imao je 72. godine kada se u Berlinu 1936. takmičio u konjičkom sportu, u disciplini dresura. Jedan je od najstarijih takmičara na Olimpijaskim igrama.

- Austrijski skiper Hubert Raudašl bio je učesnik na devet Olimpijskih igara, od Tokija 1964. do Atlante 1996. godine. Osvojio je dva srebra, u Meksiku 1968. i Moskvi 1980.


Azerbejdžan

- Na Olimpijskim igrama u Londonu Azerbajdžan je osvojio deset medalja Većina u rvanju, čak sedam, dve u boksu i jednu u dizanju tegova.

Bahrein

- Atletičar Rašid Ramzi je prvi osvajač olimpijske medalje za Bahrein. Bio je zlatni na 1.500 metara na Igrama u Pekingu. Ali, Rašidu je kasnije oduzeta medalja, bio je dopingovan...

Barbados

- Prvi sportista Barbadosa koji je osvojio olimpijsku medalju bio je Džejms Vederborn, kao član Zapadne Indijske Federacije. U štafeti 4x400 na Igrama u Rimu bio je treći zajedno sa Jamajčanima Džordžom Kerom, Kitijem Gardnerom i Melkolmom Spenseom.


Bruneji

- Bruneji su na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. imali jednog zvaničnika, ali ne i takmičara.

Kina

- Prvi put su se sportisti Kine pojavili na Olimpijskim Igrama u Parizu 1924. godine. Trebalo je da nastupe četiri teniserke, ali su odustale. I pored toga, ovo se vodi kao prvi nastup Kine na LOI. Sportisti iz Kine redovni učesnici Igara su tek od 1984. godine.

- Kina je danas jedna od najmoćnijih olimpijskih sila, a prvu zlatnu medalju osvojila je baš u Los Anđelesu. I to ne jedinu... Na LOI 1984, 1988. i 1992. Kina je bila četvrta na tabeli osvajača zlatnih medalja, druga u Atini 2004. i Londonu 2012, a prva na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008.

- U Barseloni 1992. 13-godišnja Fu Mingsja osvojila je zlato u skokovima u vodu. Ona je drugi najmlađi učesnik Igara sa zlatnom medaljom u individualnim sportovima.

Kuba

- Teofilo Stivenson je prvi bokser koji je tri puta pobeđivao u superteškoj kategoriji. Bio je najbolji u Minhenu 1972, Montrealu 1976. i Moskvi 1980. godine.

- U Barseloni 1992. Kuba je osvojila sedam zlatnih medalja u boksu i prvu ikada dodeljenu u bejzbolu.


Kipar

- Prvi moderni olimpijac sa Kipra je zapravo Anastasios Andreu. On se takmičio u trci 110 metara sa preponama za Grčku u Atini 1896. U tom trenutku, Kipar je bio britanska kolonija.

Danska

- U Rimu 1960. tragično je nastradao danski biciklista Knut Jensen. Nesrećni sportista je pao tokom trke i zadobio fatalni udarac u glavu.

- Lis Hartel je bila prva žena u konjičkom sportu koja je uspela da osvoji olimpijsku medalju, Ima dva srebra iz dresure sa Igara u Helsinkiju 1952. i Melburnu 1956.

- Danac Poul Erik Hojer je jedini neazijski igrač bagmintona koji je pobedio na Olimpijskim igrama (u Atlanti 1996).

Džibuti

- Džibuti na igrama u Atini 2004. učestvovao u ceremoniji svečanog otvaranja, ali se sportisti ove zemlje nisu takmičili, tako da se zapravo ne računa da je Džibuti bio učesnik u Atini pre 12 godina.


Egipat

- Prvi osvajač olimpijske zlatne medalje za Egipat je El Sajed Muhamed Noseir, pobedivši u dizanju tegova na Olimpijskim igrama 1928. u Amsterdamu.

- Egipćani su bojkotovali Olimpijske igre u Melburnu 1956. zbog britanske i francuske uključenosti u Suecku krizu. Međutim, konjički događaji 1956. su održani u Stokholmu pet meseci ranije, gde su učestvovala tri egipatska takmičara.

- Na igrama 1960. takmičio se tim pod nazivom Ujedinjena Arapska Republika, sačinjavali su ga Sirijci i Egipćani. Takođe, u Tokiju 1964. i Meksiku 1968, egipatski tim takmičio se pod imenom Ujedinjena Arapska Republika, ali bez Sirijaca.

- U Montrealu 1976, egipatski sportisti takmičili su se prva tri dana, a onda su se svi povukli kao znak podrške bojkota većine afričkih zemalja.

Ekvatorijalna Gvineja

- U Sidneju 2000. pojavio se Erik "jegulja" Musambani. Jedan od najsimpatičnijih gubitnika u istoriji Olimpijskih igara. On je za 112.72 sekundi isplivao deoniocu od 100 metara slobodnim stilom. To je više nego duplo u odnosu na pobednika Pitera van den Hugenband.

Estonija

- Rvačka borba u Stokholmu 1912. između Estonca Martina Klajna i Finca Alfreda Asikainena trajala je 11 sati i 40 minuta pre nego što Klajn konačno pobedio.

- Olimpijska regata 1980. održana je u Talinu, dok je domaćin Igara bila Moskva.

Etiopija

- U Rimu, 1960. godine maratonac Abebe Bikila trčao je bos i postao prvi crni Afrikanac sa zlatnom olimpijskom medaljom. Zatim, četiri godine kasnije u Tokiju 1964, Abebe je postao prvi maratonac koji je odbranio titulu u najtežoj disciplini. Ovaj put trčao je obuven.

- Eritreja je nekada bila deo Etiopije, ali se otcepila i stekla nezavisnost 25. maja 1993. godine.


Fidži

- Porodica sa Fidžija... Skiper Kolin Filp Senior takmičio sa svojim sinom Tonijem Filpom na Olimpijskim igrama 1984, 1988. i 1992. Takođe, još jedan sin i brat, Kolin Filp Junior, im se pridružio u Seulu 1988, a 1992. godine i Dejvid Filp.

Finska

- Finska je jednom bila domaćin LOI, u Helsinkiju 1952. Trebalo je da bude domaćin i Olimpijskih igara 1940. godine, kada Tokio dobio prednost, međutim Igre su otkazane posle izbijanja Drugog svetskog rata.

- Na ceremoniji otvaranja u Londonu 1908. finski tim je odbio da učestvuje kada im je rečeno da će morati da marširaju pod zastavom Rusije.

- Jedan od najvećih olimpijaca svih vremena je finski atletičar Pavo Nurmi. U Antverpenu 1920. Nurmi je osvojio tri zlatne medalje i jedno srebro. Na sledećim Olimpijskim igrama u Parizu 1924. pripalo mu je pet zlatnih odličja. U Amsterdamu 1928. Pavo Nurmi osvojio je još tri medalje, dva srebra i jedno zlato.


Francuska

- Veruje se da su prve žene na modernim Olimpijskim igrama učestvovale 28. juna 1900. u Parizu. Mari Onie i gospođe Broi i Filo Broi učestvovale su u kriketu, ali zapravo je prva žena na LOI bila švajcarski skiper Elena de Purtale, koja se takmičila mesec dana ranije.

- Atlanti 1996. francuska sprinterka Mari-Žoze Perek osvojio je zlatne medalje na 200 i 400 metara.

Gruzija

- Jedan od retkih sportista koji je osvajao zlatne medalje za dve različite države je dizač tegova Akakide Kakhiašvili. Prvo zlato osvojio je pod zastavom Zajednice Nezavisnih Država u Barseloni 1992. U Atlanti i Sidenju borio se za Grčku i bio šampion.

Nemačka

- Berlin je izabran za domaćina Igara 1916. godine, ali je događaj otkazan zbog Prvog svetskog rata.

- Andreas Keler je u Barseloni osvojio zlatnu medalju za nemački hokejaški tim. Tim činom postao je treća generacija u porodici sa olimpijskom medaljom. Njegov deda, Ervin, osvojio je srebrnu medalju u Berlinu 1936, dok je otac, Karsten, bio zlatan u Minhenu 1972.

Nastaviće se...