Majkl Felps imaće 35 godina kada budu počele Olimpijske igre u Tokiju i mogli bismo da kažemo da će biti prestar za nova zlata i rekorde, da to nije Majkl Felps.

Nije mali broj ljudi ni koji veruje da će se najtrofejniji olimpijac svih vremena pojaviti sa slušalicama pred start kvalifikacija i za četiri godine u Japanu, ali on ponavlja – ne, ne, ne i ne.

Da nije isto rekao posle Londona, 2012, pa se onda predomislio i postao trofejniji od pola planete (bukvalno), poverovali bismo mu, ali pred oproštaj od Rija (kaže i profi bavljenja plivanjem) trebalo bi ostaviti malu verovatnoću da će se "Baltimorski metak" odlučiti za bar još jedan pucanj.

Da će povući oroz i 2020. makar u jednoj disciplini, za koju bude smatrao da je njegova i u kojoj može da osvoji zlato i na petim igrama u nizu.

Za sada, u Atini, Pekingu, Londonu i Riju sakupio je 22 zlatne, tri srebrne i dve bronzane.

"Ne", odgovorio je kratko razgovarajući s novinarima nakon što je doplivao "samo" do srebra u finalu na 100 metara delfin, što mu je bila 27. olimpijska medalja.

"Dosta je. Čad me je pitao na pobedničkom postolju i posle su Dvejersi skandirali: 'Još četiri godine, još četiri godine', ali... Uradili su isto to i u Londonu, posle štafete na 800 slobodnio. Ne, ovog puta ne. Nema još četiri godine", odmahnuo je rukom 31-godišnji plivač, čiji je zemljak Entoni Ervin dokazao da, za Amerikance u plivanju, ništa nije nemoguće.

Naime, Ervin je kao 19-godišnjak osvojio zlato u Sidneju 2000, u finalu na 50 metara slobodnim stilom i najavio veliku karijeru, ali se nedugo zatim povukao i posle osam godina van bazena (!?) vratio tom sportu, da bi 16 godina od prve – osvojio novu zlatnu medalju na 50 slobodno pobedivši seriju favorita.

Ervin je napravio jedan od najvećih "kambekova" u istoriji sporta i u 35. godini, 16 godina od prve, stigao do nove zlatne medalje, što upućuje i na to da će Felps biti dovoljno mlad da pliva i u Tokiju, ali on tvrdi da će se u Baltimor vratiti kao penzioner i da je spreman na to.

"Stojim čvrsto iza te odluke. Bio sam u situaciji da uradim sve što mi je palo napamet u ovom sportu. I 24 godine sam u ovom sportu. Srećan sam kako su se stvari završile", rekao je i dodao da je odluku o povlačenju posle Londona povukao jer je želeo da se oprosti na drugačiji način.

Ono što nije rekao je koliko ga je boleo londonski poraz od Čada Le Kloa u finalu na 200 metara delfin, što je bila Felpsova omiljena disciplina. To je moglo da se vidi u Felpsovim očima prošle srede, pred finale, u kojem je povratio atinsko i pekinško zlato, poravnao račune sa Južnoafrikancem i – izgleda – povukao se spokojan.

Možda je došao po osvetu i zlato na 200 delfin, ali je usput pokupio još tri zlata i jedno srebro, a poslednji put skočiće u bazen u noći između petka i subote u štafeti 4x100 mešovito.

"Bio sam u prilici da vrata zatvorim kada sam ja želeo i kako sam želeo, tako da sam sada srećan. Spreman sam za povlačenje. I srećan u isto vreme. Ovog puta sam spokojniji i mirniji nego pre četiri godine. I da... Spreman sam da provedem više vremena kod kuće sa Bumerom i Nikol", setio se Majkl novorođenog sina i svoje verenice.

Novinari su Felpsa potom podsetili na Ervinov podvig.

"Biću ja u Tokiju", nasmejao se.

"Ali, neću se takmičiti u Tokiju. Nema više. To je to. Rekao sam to mnogo puta i ranije. Ali ovog puta nema dalje. Dosta je. Da su papiri ovde, potpisao bih ih".