Usein Bolt je, bez dileme, jedan od najboljih i najpopularnijih sportista današnjice. Na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru svima je zastao dah kada je označen start trke na 100 metara. Kao i svaki put kada se pojavi ON na atletskoj stazi.

Ovacije, škljocanje fotoaparata, mobilnih telefona... Bolt uvek spreman da pozira, uvek nasmejan.

Od "milion" fotografija Useina Bolta jedna, tačnije dve su se izdvojile. Upravo ona kada je u polufinalnoj trci na Olimpijskim igrama zastao pred ciljem, okrenuo glavu i nasmešio se.

Taj trenutak su "uhvatila" dvojica fotoreportera Kameron Spenser (Getty Images) i Kai Fafembak (Reuters).

Njih dvojica su među više od sto kolega na istom mestu napravili istorijske fotografije Useina Bolta kako kroz osmeh na cilju trke na 100 metara gleda u ostale trkače, i kao da izgovara u tom momentu: "Hej, momci, kako ste? Šta ima novo, evo ja malo svratio protegnem noge".

I Spenser i Kai su vrlo iskusni fotoreporteri, i jedan i drugi davajući izjave za razne medije su u fazonu: "Ma, imali smo sreće", ali to baš nije potpuno tačno.

Da, sreća jeste bio jedan od odlučujućih faktora, ali ne i jedini.

Spenser je ispričao da je bio jedan od fotoreportera koji je imao prohodnost na teren i da je bio raspoređen za drugo takmičenje. Mešutim, imao je vremena i za polufinalnu trku na 100 metara i zauzeo je poziciju paralelno sa ciljem. Za razliku od ostalih njegovih kolega koji su bili u prostoru koji je gledao normalno na cilj.

"Nekako sam pretpostavljao da će Bolt na nekih 70 metara biti ispred svih. Zaustavio sam dah i počeo da 'okidam'. Fokusirao sam Bolta na startu trke i čekao sam da prođe pored mene, u ravnini. Onda se on nasmešio, kao da to čini baš za mene. Znate, to se dešava u deliću sekunde. Nisam znao šta da očekujem kada sam gledao koliko sam snimaka napravio. Nadao sam se da će bar jedna fotografija biti uspešna. I eto, bio sam srećan kada sam video da jeste", rekao je Spenser.


Fotoreporter MONDA Goran Sivački kaže da ovoj dvojici fotografa treba dati medalju jeste, pre svega, zbog načina razmišljanja pre nego što su "škljocnuli". Objašnjava i sa "zanatske" strane.

"Kao što vidite sama fotografija nije ništa specijalno što se tiče samog kadra, imate pobednika trke koji ulazi u cilj i iza njega još četvoricu kako trče za njim, nikakav specijalan ugao, čak je fotka i mutna (fotografski - razmrljana) koja u ovom slučaju dodaje dinamiku pokreta (trčanja), ali ništa spektakularno što do sada nismo imali priliku da vidimo na mnogim fotografijama sa sportskih događaja (biciklizam, Formula jedan, moto-trke..). Naročito je u svojoj karijeri Kameron Spenser često pribegavao tehnici da ubrza dinamiku fotografije ovim 'veštačkim' zamućivanjem pozadine. Bilo kakva reakcija Bolta u toku trke (inače poznat po tome da često iznenađuje svojim postupcima) jeste ono o čemu su razmišljala ova dva fotoreportera u odnosu na sve ostale", kaže Sivački i dodaje:

"To je jedini detalj u kojem može da se kaže da su imali sreće, da se na samom cilju okrenuo ka njima i nasmejao, ali njihov zadatak i jeste da budu tu i da pokušaju da 'zamrznu', što je moguće ineresantniji, detalj. Njihovo iskustvo, kojim su predvideli 'šta bi moglo da se desi', jeste zapravo ono na čemu im treba najviše čestitati, jer emocija na licu Bolta koju su nam prenela njih dvojica ovim fotografijama je neprocenjiva, a njih je svrstala u antologiju sportske fotografije".