Srbija - Hrvatska, kakav derbi za zlato! (ANKETA)

Evropski i svetski šampion na olimpijskog šampiona (subota, 22.50 časova po srednjeevropskom, "našem" vremenu)!

Bolji završetak vaterpolo turnira na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru nije mogao da se zamisli.

Dve najbolje reprezentacije, prema prikazanom na ovom tuniru. Srbija se jeste "brčkala" u grupnoj fazi, ali je u četvrtfinalu i u polufinalu pokazala svu silu. Hrvati su bili nešto konstantniji. U svakoj utakmici su dizali formi, da bi u polufinalu zgromili Crnu Goru (12:8).

Srpski i hrvatski vaterpolo su izdanci iste škole vaterpola - onog jugoslovenskog. Igra je bazirana, pre svega, na odbrani. Tako je, recimo, pod Ratkom Rudićem i igrala Hrvatska. Ali, nešto su Hrvati promenili. Mnogo više su okrenuti napadu, igraju vaterpolo koji je atraktivan za gledanje.

Na ovom turniru odskočili su Anđelo Šetka, Andro Bušlje, a pogotovo golman Marko Bijač, koji će, po svemu sudeći, biti proglašen za najboljeg čuvara mreže. I protiv Crne Gore je imao nekoliko spektakularnih odbrana, kada su svi već "videli" loptu u golu. Uostalom, dečko je izgurao sa gola Josipa Pavića, dugogodišnju neprikosnovenu "jedinicu". To već dovoljno govori o njegovom kvalitetu. Luka Lončar je pokazao da izrasta u sjajnog "sidraša". Hrvati su tokom turnira podigli realizaciju napada sa igračem više, a pokazali su i da odlično umeju da se brane kada je stanje u bazenu obrnuo - kada imaju igrača manje. Protiv Crne Gore su igrali bez iskusnog Damira Burića, koji je takođe važna poluga. Nikako se ne smeju zaboraviti ni sjajni Sandro Sukno, ali i Španac Ćavi Garsija, koji je sada Hrvat, koji je doneo pokretljivost u napadu, dodatnog "vica", kreativnost.

Srbija je u poslednja dva meča na velikim takmičenjima deklasirala Hrvatsku - u finalu Svetskog prvenstva u Kazanju 2015. godine, "delfini" su pojeli "barakude" - 11:4. Ubedljivo je bilo i u Beogradu ovog januara, kada je na otvaranju Evropskog prvenstva bilo čak 13:6 za Srbiju. To su, ujedno, i dva najteža poraza Hrvatske.

Hrvati su tada delovali kao "grupa građana", priznao je to i selektor Ivan Tucak, ali Hrvatski vaterpolo savez mu je dao poverenje i podršku da nastavi da radi. Od te "grupe građana" napravio je respektabilan tim, homogenu ekipu, čiji je kvalitet isplivao na površinu. Dakle, to jesu isti igrači, ali je drugačiji tim, drugačije izgleda u bazenu.

Te dve ubedljive pobede, međutim, nemaju preveliki značaj za finale. Svakako, dobar su temelj za samopouzdanje, ali ništa više od toga (a znamo da tako ne razmišljaju ni Dejan Savić, ni ostali momci). Finale olimpijskog turnira u Rio de Žaneiru će biti sve samo ne lako i bez tenzija. Ne tenzija u smislu varnica i obračuna, ali svakako pritisaka u glavama. 

Hrvati su tu u blagoj prednosti, jer već imaju zlatnu medalju osvojenu u Londonu pre četiri godine. Srbija "traži" olimpijsko zlato dugo. Mnoge fenomenalne generacije su ostajale bez zlata. Sjajna vest je da je konačno "proradio" Andrija Prlainović, čiji su golovi baš nedostajali. Filip Filipović je uz pomoć, pre svih Dušana Mandića, ali i sjajne centarske linije Slobodan Nikić-Duško Pijetlović, gurao ekipu, podizao je kad je bilo najpotrebnije.

U finalu svi moraju da budu na visini. Onako kako to oni znaju. I haubice Miloša Ćuka i Milana Aleksića, Stefan Mitrović koji ispliva i zadrži se sekund, dva iznad vode, i Fićina i Mandina levica, Prlainovićeva fanatična borbenost, ali i jak šut, mirnoća kapitena Živka Gocića, da Branislav Mitrović na golu ponovi odličnu partiju iz polufinala, da se mirno i strpljivo gradi i koristi igrač više...

Hrvati imaju veliki respekt prema Srbiji. Kako i da ga nemaju kad Srbija vlada svetskim vaterpolom godinama unazad. Ali, i srpski igrači imaju respekt prema Hrvatskoj.

Filip Filipović je smiren: "Došli smo do kraja. Hoću da uživamo u velikom finalu protiv Hrvatske koja kako god igra, u bilo kojem sastavu dođe uvek se bori za zlato. Ovo je jedna utakmica, poslednja ovde i tako treba da joj priđemo. Ostavićemo srce, dušu šta god hoćete i pokušaćemo da pobedimo".

Andrija Prlainović dodaje: "Fantastični golmani (Bijač i Pavić), nekoliko vrsnih individualaca, bolji nego ikad posle Londona. To je Hrvatska danas. Ali, imamo svoje adute. Finale je uvek otvoreno, neizvesno. Dopada mi se kako smo odigrali dve poslednje utakmice i to treba i da ponovimo pa i pojačamo".

Duško Pijetlović analizira: "Oni brane zlato, hoće da prekinu seriju poraza od nas. Mi hoćemo to zlato. Mečevi ranije se ne pamte, ovo je novi susret sa nikad većom težinom. Moje prvo finale. Medalja je već sjajnija ali verujem da možemo da uradimo da bude najsjajnija".

Miloš Ćuk je oprezan: "Još jedan korak. Nismo završili ono što smo hteli. Možemo da pobedimo Hratsku ali ako damo sve od sebe".

Živko Gocić: "Verovao sam u ovu ekipu i kada su mnogi tokom utakmica u grupi počeli da sumnjaju. Ovo su šampioni kako god se to završilo na kraju. Šta ima da se priča o finalu? Veliki rival, u odličnoj formi. Za pobedu ćemo morati da damo sve od sebe".

Stefan Mitrović: "Imaju samopouzdanje posle ubedljivog trijumfa protiv Crne Gore. Jaka ekipa, pa u finalu je! Oni su već to igrali manje više svi u Londonu. Mi smo sada prvi put tu i neka to bude zapamćeno".

Slobodan Nikić jedini ima srebro sa OI u Atini: "Znam kako smo se osećali posle tog poraza. Medalja je medalja, ali verujem da ćemo se skupiti, odigrati najbolje što možemo i pobediti. Bila bi to kruna ove velike generacije".

Golman Branislav Mitrović: "Nismo igrali sa njima ovog leta i to mislim da nije dobro. Mnogo su dobili dovodjenjem Španca Garsije. Naš adut je odbrana,odatle sve potiče. Protiv Španije i Italije je bila kako treba".    

Iako je crnogorski vaterpolista Draško Brguljan prognozirao ubedljiv trijumf Srbije u finalu (mada u tom trenutku Srbija nije ni odigrala polufinalni duel sa Italijom), ne treba očekivati ništa drugo nego borbu do poslednjeg atoma snage. Vaterpolo spektakl!

Hajmo, momci, možete vi to!

Ko osvaja zlato u vaterpolu na OI u Riju?