Dejan Savić je sa vaterpolistima Srbije na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru dotakao večnost.

Baš tim rečima opisao je uspeh koji su postigli kada su osvojili zlatnu medalju i tako posle svetske i evropske pridodali bogatoj kolekciji trofeja i olimpijsku titulu.

A kako je selektor Srbije za tako kratko vreme uspeo da napravi uspeh o kojem većina sanja tokom čitave karijere?

"Suština odnosa između mene i igrača leži u ogromnom međusobnom poštovanju i apsolutnom poverenju jednih u druge. Vodim ekipu kakva se retko rađa, još ređe se skuplja na jednom mestu i teško da može 'porasti' više od ovoga. I nisu se oni prilagodili meni, već ja njima", ispričao je u intervjuu za "Danas" Dejan Savić.

Selektor Srbije kaže da su oni sazrevali kao ljudi i igrači zajedno i da su se držali zajedno i u dobrim i u lošim situacijama. Kaže da velike zasluge u onome što su napravili pripadaju i nihovim pređašnjim trenerima.

"Onda sam im se pridružio ja, neke od igrača sam znao iz igračkih dana, a ostale sam selektirao. Iz prve ili druge ruke su mi bile poznate specifičnosti njihovih ličnosti, o čemu sa sadašnjeg mesta posebno vodim računa. Koliko god slični bili, svi su oni priča za sebe, sa posebnim energijama, navikama, reakcijama, manirima... I traže drugačiji pristup. Trudim se da ih stalno osluškujem. Ne samo u bazenu".

Savić kaže da koliko god sa strane njihov odnos izgleda ležeran, radi se punom parom, po ranije utvrđenim pravilima.

"iako mnogima sa trane naš odnos izgleda relaksiran, dobro se zna ko vodu nosi, a ko pije. Možda dopuštam više od ostalih trenera, zbog čega sam sigurno predmet kritike kolega naslonjenih na staru, krutu metodologiju, ali naši rezultati mi daju za pravo da to i dalje činim. Biće da uspeva".

On tvrdi da uopšte nije trener meke ruke.

"Uopšte nisam takav. Samo ne volim da dramim i galamim tokom utakmice. Nemalo igračko iskustvo me je naučilo da burne reakcije trenera najčešće imaju kontarefekat na tim. Ako sam ja nervozan ne mogu da očekujem da oni ostanu mirni, osete li da se plašim poraza, odraziće se na njihovo verovanje u pobedu, ako se ja bavim suđenjem i oni će trošiti energiju na stvari van svog domašaja... I tako dalje... naravno da je nekada, figurativno rečeno, potrebno lupiti šakom od sto i kazniti sitna iskakanja iz sistema (velikih nije bilo), ali su to stvari koje se rade iza kulisa. U tišini. Sve što se desi u svlačionici, tu i ostaje", poručio je Savić.

On kaže da prema svakom igraču ima otvoren i fer odnos, ali...

"Nikome ne namećem autoritet, ja to ne mogu ni svojoj ženi. Samo im dajem zadatke i smernice, sve vreme se trudeći da ih opravdam ličnim primerom. S vremena na vreme ih podsetim na to da sam ja već bio u njihovim 'gaćama', a oni u mojima nisu".

Dejan Savić priznaje da je brzo ostvario veliki uspeh, ali da nastavlja napred, jer i dalje ima planove.

"Sada kada sam kao selektor postao olimpijski šampion, želim to i da ostanem. Svetski i evropski prvak takođe. I tako redom, u svakom takmičenju u kojem smo uzeli titulu. Strašno bi bilo kada bi nas ovi uspesi uljuljkali, učinili da pomislimo da smo nedodirljivi i ako ne bi pokrenuli stvari u na bolje u srpskom klupskom vaterpolu, jer bi u suprotnom zlato iz Rija moglo da bude uvod u propast ovog našeg trofejnog sporta", poručio je Savić, koji je posle velikog uspeha otišao na zasluženi odmor sa porodicom.