Dragutin Topić promoter atletskog EP u dvorani 2017
MN Press 12. 3. 1971. Dragutin Topić

Rekorder, šampion Evrope, šestostruki učesnik Olimpijskih igara, sportsmen, legenda! Ljubitelji atletike širom sveta sa nestrepljenjem čekali su njegov nastup jer su znali da će dobiti autentičnu, uvek novu i neponovljivu atletsku priču u režiji "letećeg Topa".

Dragutin Topić, sportista koji je ime Srbije pronosio širom planete, u susret Evropskom atletskom prvenstvu u dvorani, koje će se od 3. do 5. marta održati u Beogradu, govorio je o svojoj karijeri, uspehu, razočarenjima…

Njegova karijera bila je bogata i dugotrajna. Šta je osnovni postulat da sportista bude u takmičarskoj formi toliki niz godina?

"Da bi karijera bila dugotrajna i uspešna zavisi od više faktora, ali po mom skromnom mišljenju ona pored talenta, koji sportista mora da poseduje, mora da bude pažljivo isplanirana još u najranijem sportskom dobu. Za to je zadužen, naravno, trener, a u mom slučaju to je bio Mihajlo Švraka, genije svog zanata! Kada talenat, trenerovo znanje i trud samog sportiste prožet samoodricanjem sažmete, dobijete jednu dugačku i uspešnu karijeru".

Sa 22 godine postavljen je državni rekord, do danas nenadmašen i 15. rezultat svih vremena u svetu (238 centimetra). Sećate li se tog skoka?

"Naravno da se sećam, žao mi je što tog dana nisam imao ama baš nikakvu konkurenciju, jer sam siguran da bih pod sportskim pritiskom tog dana skočio i svetski rekord".

Dragutin Topić je čak šest puta bio učesnik najveće sportske smotre na svetu - Olimpijskih igara. Broj za primer i divljenje!

"Kako vreme protiče, postajem svesniji svojih uspeha za koje sam donedavno smatrao da su normalni, ali nije baš tako. Kada ste u jednom eksplozivnom sportu, kao što je skok u vis, trajali šest olimpijskih ciklusa onda ste stvarno unikatni. Ponosan sam na svake svoje Olimpijske igre".

Najteži period u karijeri Topić je imao 2001. godine, kada je dobio dvogodišnju suspenziju zbog dopinga.

"Doping afera mi je uništila život u jednom momentu. Optužen sam i osuđen za nešto što nisam učinio, pogotovo ne u momentu kada sam bio toliko mentalno superioran u odnosu na konkurenciju i kada sam bio jedini ozbiljan kandidat za osvajanje titule svetskog šampiona. Ali, bio sam usamljen, iz jedne zemlje koja je uporno uništavana i omalovažavana samo zato što se nije odricala svoje istorije. U prvi mah sam bio skrhan, dotučen, razapet, ali Božjom voljom sam se podigao i nakon dve godine vratio u vrh. Inače, sada kako vreme odmiče i javljaju se nove činjenice o sistematskim dopingovanjima velikih sila, raznoraznim spletkama i zaverama, korupcijom onih koji su se zakleli na čast i poštenje, shvatam zašto sam kažnjen, jer sport, nažalost, nisu uvek samo vrhunska ostvarenja, već i globalna politika".

Pored atletskog, Topić ima i košarkaško iskustvo. U sezoni 1992/93. bio je registrovan za KK Spartak iz Subotice i dva puta je bio pobednik "Ol star" takmičenja u zakucavanju.

"Volim košarku, fenomenalan sam odbojkaš, talentovan za mnoge sportove, ali sam svestan da sam izabrao jedini pravi i mogući sportski put da bih bio to što sam bio i što jesam, a to je da budem skakač u vis! Novac mi nikada nije bio motiv".

Atletika nekada i sada, koje su sličnosti i razlike?

"Svetska atletika je u velikoj krizi, ljudi koji su je vodili u poslednjih nekoliko decenija su je srozali na nedopustivo nizak nivo i ja sa žaljenjem gledam na to. Ovo je moj sport, moj život, a nedostatak vizije sportskih čelnika nas je dovela do toga da se sada borimo za golu egzistenciju na prenatrpanom sportskom medijskom nebu, bežeći od pogubne istine i skrivajući se od odovornosti. Verovali ili ne, atletika u Srbiji ima jasniji cilj i jasniju sliku budućnosti od onih koji upravljaju našim sportom u svetu i ponosan sam na to, ponosan da smo svetla tačka u ovom mraku u koji su nas drugi uveli".

Kako i na koji način gledate na ulaganje u sport, ima li modela u inostranstvu i da li su primenljivi kod nas u Srbiji ili je sve prepušteno slučaju, talentu i improvizaciji?

"Ulaganje u srpski sport mora da se reši jasnom zakonskom regulativom, da se nađe zajednički interes investitora-sponzora i države. Samo tada će sport ponovo procvetati u punom sjaju. Ruku na srce, država Srbija je u poslednjih nekoliko godina enormno mnogo uložila u infrastrukturu i vrhunski sport, ostalo je nerešeno krucijalno pitanje, a to je školski sport. Tu treba jasna vizija , jer iz školskog sporta se stvaraju budući šampioni".

Može li i u Srbiji da se atletici desi "bum" kao tenisu?

"Teško, iako su individualni sportovi, tenis i atletika nemaju baš mnogo zajedničkih tačaka. Pa sama atletika je simbioza desetak različitih sportova koji međusobno imaju vrlo malo zajedničkih komponenti. Iako laiku to sve izgleda isto, to nije čak ni slično... A komercijalno gledano, tenis je oduvek bio sport bogatih, dok se atletikom bave oni malo gladniji... Još mnogo vode treba da prođe ispod mostova da bi se ova dva individualna sporta medijski i finansijski izjednačila".