Bila su to lepa vremena u bivšoj Jugoslaviji, kada, mislilo se, ništa ne može da ugrozi socijalističku idilu.

Jugoslavija je bila prva socijalistička zemlja u kojoj su održane Olimpijske igre - Zimske olimpijske igre. Otvorene su u Sarajevu baš na današnji dan (8. februar) 1984. godine. Celo Sarajevo i tadašnja SFRJ bile su u znaku simpatične maskote - "Vučka".

"Kruna višegodišnjih priprema Sarajeva i Jugoslavije za najveću zimsko-sportsku priredbu u istoriji čovečanstva bila je nezaboravna svečanost na stadionu 'Koševo'. Još od ranih jutarnjih sati, svečano ukrašenim ulicama, kolone praznično obučenih ljudi, 'naoružanih' pjesmom, pjevanom, valjda, na svim jezicima svijeta, simbolima XIV ZOI, zastavama i radošću - slijevale su u Koševsku dolinu. Na stadionu se okupio cijeli svijet: veseo, razdragan, oduševljen gostoljubljem domaćina - praznik za oko i dušu!", pisalo je u tadašnjem "Olimpijskom informatoru".

Olimpijski plamen putovao je više od 7.000 kilometara, a evo kako je njegov dolazak na stadion "Koševo" opisan u "Olimpijskom informatoru":

"Plamen je putovao od drevne Olimpije, kroz sve jugoslovenske republike i pokrajine, nošen rukama i srcem svakog Jugoslovena, da bi sa visova stadiona 'Koševo', obasjao svijet plamenom želje za mirom i prijateljstvom među ljudima...".

FOTOGRAFIJE SARAJEVA TADA

Pročitajte i nadahnut opis izgleda Sarajeva tih dana:

"Grad domaćin bio je nestvarno lijep - pravo proljetno vrijeme zamjenio je snijeg, zabeljevši okolna brda, travnjake i parkove, iskitivši pahuljama drvorede i perivoje... NIkad se do sada niko nije toliko radovao olimpijskom plamenu, nikad ovoj uzavreloj planeti nisu bile potrebnije plemenite ideje i ciljevi olimpizma! Zato će u Sarajevu, u Jugoslaviji, olimpijski plamen vječno sjati, dajući svijetu najviše što čovjek čovjeku može dati - prijateljstvo i ljubav!".

ĆEVAPI OD 100 DOLARA!!!

Iako su svi živeli olimpijski san tih dana, dogodila se i neslavna epizoda.

Čuvenom glumcu Kirku Daglasu (nedavno napunio 100 godina!) jedan ugostitelj naplatio je porciju ćevapa po sumanutoj ceni od čak 100 dolara!!!

Naravno da je Kirk Daglas znao da je platio mnogo više nego što je trebalo, jer je bio veći mangup od svih njih zajedno, ali nije oko toga pravio probleme. Međutim, kad su Sarajlije čule za ovaj potez ugostitelja, hteli su da ga linčuju jer sramoti grad. Kafana mu je bojkotovana, pa je na kraju bio prinuđen da je zatvori.

Apsolutni heroj nacije, odnosno Jugoslavije, bio je 21-godišnji Slovenac Jure Franko, osvojivši srebrnu medalju u veleslalomu. Sarajlije su ga potom pozdravile sloganom "Volimo Jureka više nego bureka". 

"Kada sam prvi put nakon toga došao u Sarajevo bilo je to kao da sam se vratio u 1984. godinu. Svi ljudi ovde su živeli i još žive sa tom Olimpijadom i mislim da bi Sarajevo ponovo trebalo da se kandiduje za Zimske olimpijske igre", rekao je Franko godinama kasnije.

JURE FRANKO - HEROJ

U veleslalomskim trkama (dve), Boris Strel je bio peti, a Bojan Križaj deveti. U slalomu se očekivala još jedna medalja, ali je Križaj tada podbacio - bio je tek sedmi, Tomaž Cerkovnik je zauzeo 11. mesto, a Jože Kuralt 13. Zlatnu i srebrnu medalju u slalomu tada su osvojila čuvena američka braća Mer - Fil i Stiv, a treći je bio Francuz Didije Buve.

Najbolje plasirana Jugoslovenska u ženskom slalomu bila je Mateja Svet (15. mesto), a u veleslalomu Andrea Leskovšek (16. mesto).

Jedna od najvećih zvezda tih Olimpijskih igara bila je istočnonemačka klizačica, lepa Katarina Vit. Ona je u Sarajevu osvojila zlatnu medalju u umetničkom klizanju. Danas Katarina Vit ima 52 godine.

Uz nju i britanski klizački par Džejn Torvil i Kristofer Din koji su plesali po ledu na "Bolero" Morisa Ravela.

Jedna od najatraktivnijih disciplina - ski skokovi, bila je izuzetno zanimljiva u to vreme, konkurencija je bila strašna! Zlatnu medalju osvojio je Jens Vajfslog (Istočna Nemačka), drugi je bio Finac Mati Nikenen, a treći još jedan Finac Jari Puikonen. Jugoslovenski skakači su podbacili - najbolji je bio Vasja Bajc (17.), a posle njega Miran Tepeš tek na 27. mestu.

Vajfslog je, inače, najuspešniji nemački ski-skakač svih vremena. I on danas ima 52 godine.

Najuspešnija takmičarka bila je Maria-Lisa Hamalainen iz Norveške. Tadašnja Istočna Nemačka (DDR) je osvojila devet od mogućih 12 medalja u brzom klizanju za žene.

Na Igrama u Sarajevu učestvovalo je 49 zemalja, odnosno 1.272 sportista. Bilo je 38 disciplina na programu XIV ZOI (24 u sportovima za muškarce, 12 za žene i dve mešovito). Takmičenja su održavana na Jahorni, Bjelašnici, Igmanu (Veliko polje - nordijske dicipline, kao i Malo polje - ski skokovi), na Trebeviću (bob i sankanje) i u dvoranma "Skenderija" i "Zetra" (klizanje, brzo klizanje, hokej).

Sada su, nažalost, mnogi od tih objekata oronuli, ali i oštećeni tokom rata u bivšoj Jugoslaviji.

Zimske olimpijske igre u Sarajevu, posredstviom TV prenosa, pratilo je dve milijarde ljudi u celom svetu. Organizacija Igara koštala je više od 142 miliona dolara. Prodato je 250.000 ulaznica.

"Lepo je bilo u Sarajevu, do viđenja u Kalgariju", orilo se na ceremoniji zatvaranja Igara.