Nije bilo glamurozno, ali je bilo efikasno – Džošua spasao karijeru i ponovo postao šampion!
Posle prve borbe, razočarani Entoni Džošua govorio je:
"Bilo je teško. Morao sam da pogledam u oči svoje prijatelje, morao sam ponovo da uđem u svoju halu i pogledam svoju trening ekipu. Nije bilo lako".
I nije.
Posle šokantnog poraza u junu, Entoni Džošua nadboksovao je šampiona Endija Ruiza, pobedio ga na poene jednoglasnom odlukom sudija i povratio titule u WBA, WBO, IBF i manje cenjenoj IBO verziji.
Sada ne samo može opet da pogleda svakoga u oči, već možemo reći da je i spasao karijeru.
Rezultati su bili dva puta 118:110 i jednom 119:109.
MONDO je borbu bodovao 117:111.
Džošua (23-1-0, 21 nokauta) pobedio je na poene Ruiza (34-2-0, 22 nokauta) tako što je boksovao, držao se na distanci, koristio svoje duže ruke i sigurno pobedio harizmatičnog, ali nižeg i manje veštog boksera Ruiza.
Džošua je bio mudar i pametan, nije se upuštao u razmene i tuču, „progutao“ je svoju sujetu i pokazao da je naučio lekciju od juna. Do tada je bio veći, jači i brži i samo je nokautirao protivnike, ne shvatajući da i manji i debeli ljudi mogu da imaju brže ruke i da te nokautiraju, kako je bilo u junu.
Sada je Džošua "kanalisao" braću Kličko i sigurno, sa distance, strpljivo skupljao poene i osvajao runde za sigurni trijumf.
Džošua se našao u za njega nepoznatom položaju, pošto je u ring ušao kao prvi. Kako smo i govorili, on pre šest meseci ne samo da je izgubio pojaseve, nego je bio i prebijen, izgubio je deo dostojanstva i sada se borio i za čast i za pravo da ostane i dalje u vrhu teškaškog boksa.
Mnogi su pre meča ovaj duel viđali kao 50:50, ali posle merenja, u kojem je Ruiz bio znatno teži nego pre šest meseci, Džošua je opet postao favorit kod onih koji određuju kvote. Amerikanac meksičkog porekla je taj u koga svi i dalje sumnjaju, ali on je danas ušao u ring kao šampion.
Nakon intoniranja britanske himne za Džošuu, intonirana je prvo američka za Ruiza, a onda je a kapela otpevana i meksička. Nju je sa tribina pevao i trenutno najveća zvezda boksa i najbolji borac trenutno, Saul „Kanelo“ Alvarez, koji je došao da podrži Ruiza. U publici je bilo mnogo meksičkih zastava.
Džošua je počeo vrlo oprezno, bez potcenjivanja, a na licu je mogla da mu se vidi ozbiljnost. Ruiz, niži i deblji od dvojice, ponovo je krenuo napred, ali Britanac je bio prilično disciplinovan i već u prvoj rundi je desnim krošeom uspeo da otvori arkadu Ruiza.
To nije omelo Amerikanca, koji jeste diktirao tempo, ali je u početku bio nadboksovan. Ipak, pokazalo se već u drugoj rundi da će Ruiz i te kako kazniti svako opuštanje: čim je Džošua u jednom trenutku podigao malo bradu „popio“ je dve prednje. Šampion je tada pokazao da ima brže ruke od izazivača večeras, štaviše i dalje jako iznenađujuće brze ruke za tako velikog čoveka.
No, cela priča prve polovine borbe svodila se na istu stvar: disciplinovani Džošua je bolje boksovao, držao je distancu, koristio je svoje duže ruke, nije ulazio u razmene, dok je Ruiz pokušavao nekako da „uđe“ unutra, ali je to bilo jako teško bez prednjih direkta.
Bilo je tada jasno da će ako se nešto ne promeni, tako ostati do kraja, jer je Džošua naizgled dobio bar pet od prvih šest rundi, a možda i svih šest. Ruiz je imao posekotinu i modrice po licu, jasno je bilo da tako ne može ništa da uradi i posle toga je jedino pitanje bilo da li će se Britanac okuražiti i probati da bude atraktivan i da se malo otvori.
Nagoveštaj toga videli smo u osmoj rundi, kada je Džošua probao da uđe u razmenu i jako brzo je ponovo naučio tešku lekciju: to što je neko deblji, ne znači da je sporiji, jer je Ruiz imao nekoliko sjajnih udaraca i naterao Džošuu da se vrati na "bicikl".
Britanac posle toga nije rizikovao, kretao se, držao je distancu i mirno je priveo meč kraju, za veliko olakšanje i veliku radost. Svaka čast, sada samo ostaje da se bori i sa Diontejom Vajlderom i Tajsonom Fjurijem, jer u istoriju sigurno neće ući ako nastavi da ih izbegava.
U uvodnim borbama smo videli svašta. Majkl Hanter i Aleksandar Povetkin odboksovali su zabavnu borbu, koja je i u ringu bila zanimljiva kao i "na papiru". Videli smo svašta lepo, ali nismo dobili pobednika, jer je meč posle 12 rundi završen nerešeno. Rezultati su bili 115:113 Povetkin, 115:114 Hanter i 114:114, što je donelo meč bez pobednika i što je i fer.
Dilijan Vajt je uspeo da zadrži svoje mesto među glavnim izazivačima među teškašima, pošto je nekako uspeo da pobedi poljskog giganta Marijusa Vaha na poene u 10 rundi. Rezultati su bili 98:93 i dva puta 97:93 za Vajta, koji je posle nekoliko meseci testiranja uspeo pred ovaj meč da dobije odobrenje antidoping komisije da učestvuje.
On je bio van ringa mesecima i to se videlo, a slabiji nastup se može donekle opravdati i time što je u ovaj program „uleteo“ pre tri nedelje. Osim toga, 40-godišnji Vah je čak 15 centimetara viši od njega (193 cm naspram 208 cm) i zato je bilo još teže.
Pre toga je hrvatska nada i "bronzani" iz Rija Filip Hrgović u trećoj rundi je nokautirao Erika Molinu.