/od reportera MONDA sa Evropskog prvenstva iz Budimpešte - Milutina Vujičića/
Davno je bila 1999. godina kada se Srbija, odnosno Jugoslavija, poslednji put vratila sa prvenstva Evrope u vaterpolu bez medalje oko vrata.
Taj niz okočan je ovog januara u Budimpešti, gde je istovremeno prekinuta i dominacija "delfina" na najvišem postolju. Na "prestolu" smo stajali na prethodna četiri turnira i prvi put od 2012. godine i Ajndhovena - Srbija neće biti šampion "starog kontinenenta".
Izmaklo nam je rekordno peto vezano zlato, tako da će Evropa dobiti novog prvaka, videćemo da li i podjednako moćnog vladara poput Srbije…
Našu reprezentaciju zaustavila je odlična Španija koja nam je mnogo problema napravila u ne tako atraktivnoj, ali izuzetno uzbudljivoj utakmici. Videli smo veliku borbu, duge napade, odlične odbrane i dramu u "finalu pre finala".
Španci su imali i dva gola prednosti, stigli smo ih, ali nismo imali snage da ih "dokrajčimo".
"Što se tiče nas, jednostavno nismo imali rešenja u napadu. Odbrana je bila solidna uz neke greške, ali napad... Njihov golman je bio fantastičan i nikako nismo nalazili rešenja", kazao je iskusni Milan Aleksić posle utakmice koja je okončana petercima.
Navikli smo da ih igramo sa Španijom i po pravilu smo dobijali kada je važnije, ali ovoga puta je "crveno" stalo na njihovom imenu.
"Pobedili smo već dva puta u finalima na peterce. Eto, došao je red na njih. Nema šta, to je to, idemo dalje…", kazao je Aleksić koji je bio u timu "delfina" na svakom od prethodnih šest EP.
Možda je moglo da se "reši" i pre penala, samo da sudije iz Rumunije i Italije nisu dosudile kontra-faul Duška Pijetlovića, a Španci kao da su i znali da su peterci jedina šansa kako bi eliminisali Srbiju sa Evropskog prvenstva.
"Ključ je bio da ih nateramo da završavaju napade brzo, obično postižu veliki broj golova, ali im danas nismo dozvoljavali da šutiraju. Naš tim je imao veoma dobar ritam, ali je istina da smo zbog toga trpeli na kraju, izgubili smo našu energiju. Usled toga, nismo mogli da pobedimo bez da šutiramo penale, ipak, mislim da je ovo bio praznik vaterpola…", kazao je selektor Španije posle meča.
Smrknuta lica navijača Srbije govore da našoj naciji uvek teško padne kada na vaterpolo takmičenjima ne osvojimo medalju, ali daleko od toga da eliminaciju treba shvatiti kao katastrofu.
Upravo to hteo je da kaže i Filip Filipović posle utakmice, kada je naglasio da je poraz "bolan", ali ne i težak, pošto je svakako za Srbiju događaj godine u Tokiju. Ovoga puta za nas nije nosio dodatni značaj u vidu Olimpijskih igara - kao za druge reprezentacije.
Opet, bilo bi ludo staviti motivaciju naših vaterpolista pod znak pitanja…
"Mislim da su svi bili dovoljno naoštreni protiv Španije. Bili smo spremni, bili smo dobro pripremljeni… Bože moj!", kazao je kapiten Filipović koji nije bio preterano potresen zbog poraza.
Uostalom, takav stav zauzeli su i svi naši vaterpolisti, možda su krili od javnosti da im nije teško palo ispadanje u četvrtfinalu, a možda su i svesni toga da je kad-tad morao da usledi neki "kiks" i da je bolje da se desio na EP - nego na Igrama.
Uz to, ovo je još samo jedno podsećanje da su i vaterpolisti ljudi od krvi i mesa, a ne vanzemaljci - iako nas često asociraju na nadljudska bića. Uostalom, to je lepo sabrao Stefan Mitrović za kraj.
"Sve je za ljude!".
Ako je postojao trenutak u kom je bilo potrebno maksimalno podržati vaterpoliste, onda je to sada...