Osamnaestogodišnji stonoteniser Srbije Dimitrije Levajac i sam iznenađen uspehom i plasmanom na Igre u Tokiju. "Želeo sam to da ostvarim, ali sam sebe tamo video tek 2024. ili 2028. godine"
Reprezentacija Srbije u stonom tenisu, u sastavu Dimitrije Levajac, Žolt Peto i Marko Jevtović, olimpijsku vizu za Igre u Tokiju izborila je posle pobede od 3:2 nad reprezentacijom Hong Konga na kvalifikacionom turniru u Gondomaru krajem januara.
"Utisci su se malo slegli, bilo je tu dosta neprospavanih noći. Gledao sam te trenutke kada smo dobili meč. Još mi deluje malo neverovatno to što smo uradili, ali kada vratim film, vidim da smo dali 200 odsto. Mislim da smo na pravi način pokazali kako treba da se bori za Srbiju. Mislim da nam je to isključivo donelo plasman na Olimpijske igre", rekao je heroj pobede Dimitrije Levajac Tanjugu.
Odlučujući poen Srbiji doneo je upravo Levajac, najmlađi reprezentativac, osamnaestogodišnjak iz Zrenjanina, koji je sa 3:2 u setovima savladao 19. igrača sveta Čun Ting Vonga. Taj trijumf okarakterisan je kao velika senzacija u stonoteniskom svetu.
"To je bilo predivno, mislim da će mi to pomoći u daljoj karijeri, da nađem neki dobar klub ili bolje mesto za trening. Stvarno je vrlo bitno što me je taj rezulatat promovisao u stonoteniskoj javnosti i srećan zbog toga. Nadam se da ću nastaviti u tom pravcu. Ovo je tek početak, milsim da će biti još uspeha".
Levajac je u reprezentaciju pozvan umesto Aleksandra Karakaševića, koji je zbog povrede otkazao nastup na turniru u Portugaliji. Smatra da mu se odužio na najbolji način.
"Bilo je interesantno to što se desilo. Sticajem okolnosti Sale se povredio, imao je povredu ramena i odlučio da meni da priliku. Mislim da sam se za to odužio na prvi način. Tako to bude u životu, kockice se poklope. Meni je dobra igra i sve ono što sam trenirao ceo život došlo u tom trenutku. Uz dobar rad i sve drugo, mora da postoji i neka sreća".
San svakog sportiste je odlazak na Olimpijske igre, a mladi Zrenjaninac kaže da mu se taj san ostvario mnogo ranije nego što je očekivao.
"Moj tata izuzetno prati sport i čitao je neki tekst mesec dana pre nego što smo otišli u Potugaliju, gde se pislao da šanse za OI imaju odbojkaši, rukometaši... Prokomentarisao je da je čudno što nisu spomenuli stoni tenis. Ja sam mu rekao 'Tata, nemoj da zezaš, kakve OI'. Bila je to šala, ali je šala postala istina. Stvarno sam želeo da igram na OI, ali sam sebe tamo video 2024. ili 2028, ali nikako ove godine. Samim tim mi se san ostvario brže i to je predivno", naveo je mladi stonoteniser Srbije.