Kako je rivalstvo sa Španijom pretvoreno u priču o uzastopnim porazima našeg tima.
Vaterpolo reprezentacija Srbije došla je u situaciju u kakvoj se nije našla u novijoj istoriji.
Ekipa Dejana Savića, aktuelni olimpijski šampion izgubila je prošle večeri u Beogradu od Španije 11:13 i taj poraz u četvrtfinalu Svetske lige sam po sebi nije najveći razlog za brigu, što je odmah posle meča naglasio selektor Dejan Savić.
Doduše, ta eliminacija nije beznačajna i u takmičarskom smislu, bar zato jer je ostavila naš tim bez jakog turnira uoči Olimpijskih igara u Japanu (ako ih uopšte bude)...
Poznato je da zlatni "delfini" nisu bili kompletni zbog odsustva važnih igrača (Prlainović, Aleksić, Bane Mitrović, Ranđelović, Duško Pijetlović, Strahinja Rašović...), ali je pitanje da li bi i u punom sastavu savladali kompletnog rivala, čija igra definitivno ne leži našem timu.
To je pokazano pre godinu dana, odmah posle promene pravila koja je pogodovala Španiji i njenoj igri, a to je pokazao i sinoćni meč, nemoć ekipe koju je Savić jedva okupio i istorija nedavnih međusobnih susreta.
A, ta istorija kaže da je Španija od početka aprila 2019. do ovog marta pobedila Srbiju čak pet puta u nizu.
Počelo je utakmicom Evropa kupa u Zagrebu, gde se naš tim sporije navikao na nova pravila, nastavljeno je na Svetskom prvenstvu u Južnoj Koreji prošlog leta, gde su Španci pobedili podmlađeni Savićev sastav u četvrtfinalu, a onda su "delfini" izgubili od istog rivala i početkom 2020, u najvažnijoj proveri za nedavno Evropsko prvenstvo.
Na kontinentalnom turniru u Budimpešti, Srbija i Španija srele su se u četvrtfinalu i ponovo je slavila "furija", na penale.
Ovo rivalstvo tako je pretvoreno u priču o "vezanim" pobedama tima sa Pirinejskog poluostrva i o uzastopnim porazima našeg tima, koji je dobio protivnika koji uvek iznova pokazuje koliko "ne leži" olimpijskom prvaku.
I zato je ovaj niz i izazov i još jedna opomena srpskom timu, pred još jako važno leto ove generacije.