"Srećom, imam tu neku kućicu na obali Save", rekao je "Vuja".
Po dolasku u "svoj" Šabac gde provodi dane čekajući kraj pandemije, čovek koji je dva puta bio šampion Evrope sa Metaloplastikom i jednom prvak sveta sa Jugoslavijom, izjavio je da se posle jednog dana provedenog u stanu u centru grada osetio srećnim što ima i vikendicu na obali Save.
"Srećom, imam tu neku kućicu na obali Save, nema puno ljudi oko mene, supruga i ja uživamo, pecam na reci, stalno sam napolju na vazduhu, čekam bolje dane", prenosi "Kurir" reči legendarnog Veselina Vujovića, lidera tima koji je ovom gradu podario titule prvaka kontinenta 1985. i 1986. godine.
"Neki sam dan otišao u grad, u stan i zaključio da mi je dobro za razliku od drugih ljudi. Zapitao sam se kako se to sve odražava na psihu penzionera koji su sedmicama zatvoreni u četiri zida. Kako oni to preživljavaju".
Vujović je potom rekao da je zbunjen i da, što više misli svojom glavom, nalazi više nelogičnosti o zarazi koja je paralisala život na planeti Zemlji.
"Gledam, slušam, razmišljam svojom glavom i sve je više toga što mi je nelogično", govorio je Veselin Vujović iz karantina u okolini Šapca, gde od nedavno čeka kraj pandemije korona virusa i dodao da mu ništa nije jasno i da sumnja da će ikada saznati istinu o tome šta se događa u svetu ove 2020. godine.
"Broje se zaraženi i mrtvi od koronvirusa, a mrtvih je manje nego inače u ovom periodu godine. Na svetskom je nivou od korone manje mrtvih, nego od 'običnog gripa', šta se tu događa?!", čudio se naš legendarni rukometaš.
"Ko se tu sa kim i zašto igra, verovatno nikad nećemo saznati?! Priznajem da sam potpuno zbunjen, ljudi ostaju na ulici bez posla. Ne znam, možda ćemo na sve to za par meseci i zaboraviti, ali svet više nikad neće biti isti".
"Vuja" je, međutim, u zabludi kada kaže da je "mrtvih manje nego inače u ovom periodu godine".
U tekstu objavljenom 5. aprila na portalu "Toward Data Sience", izneti su zvanični podaci o broju umrlih u 1.084 grada širom Italije, jedne od zemalja koja je najžešće pogođena pandemijom korona virusa. Prema, citiramo, "prilično šokantnim saznanjima", postoje gradovi na severu Italije u kojima je zabeležen porast broja umrlih u odnosu na isti period 2019. godine od 1.000 odsto.
U gradiću Kodonjo u oblasti Lodi, u kom je registrovan prvi inficirani Italijan, do objave ove studije 87 ljudi preminulo je od posledica zaraze COVID-19 virusom. Godinu dana ranije broj preminulih stanovnika Kodonja iznosio je 15.
"Porast broja umrlih u Bergamu iznosi 249 odsto, u Pjaćenci 201, u Breši 109, u Parmi 103...", navodi se u jednom od tekstova objavljenih na naučnim sajtovima širom sveta.
Mapa: Pad i porast smrtnih slučajeva u severnoj Italiji u odnosu na isti period 2019. godine
legenda:
žuto - manje smrtnih slučajeva za 50 do 25 odsto
svetlo narandžasto - manje smrtnih slučajeva do 25 odsto
narandžasto - više smrtnih slučajeva do 25 odsto
tamno narandžasto - više smrtnih slučajeva od 25 do 50 odsto
crveno - više smrtnih slučajeva od 50 do 100 odsto
svetlo ljubičasto - više smrtnih slučajeva za 100 do 500 odsto
ljubičasto - više smrtnih slučajeva za 500 do 1.000 odsto
teget - više smrtnih slučajeva za 1.000 do 2.601 odsto
Dan kasnije magazin "Forbes" u saradnji sa stručnjacima iz "Londonske poslovne škole" objavio je tekst pod naslovom "Koliko ljudi zaista umire od COVID-19? Lekcije iz Italije", u kom se iznose podaci koji upućuju na to da je broj umrlih od posledica zaraze korona virusom znatno veći od zvaničnog i da su u zemljama širom sveta kao uzroci značajnog broja smrtnih ishoda smatrana hronična obolenja preminulih pacijenata.
A, ne virus konkretno.
"The New York Times" objavio je studiju prema kojoj je na osnovu mortaliteta u 11 zemalja sveta izračunato da "nedostaje najmanje 28.000 umrlih u prethodnih mesec dana".
U Istanbulu je, recimo, u periodu od 9. marta do 12. aprila ove godine "zabeleženo 2.100 smrtnih ishoda više od očekivanog shodno statistikama iz prethodnih godina".
legenda:
crvena kriva - broj umrlih za mesec dana od početka marta do početka aprila po gradovima
plava kriva - istorijski prosek smrtnih slučajeva za period od početka marta do početka aprila po gradovima