Vaterpolo klub Partizan, sedmostruki prvak Evrope, nalazi se na dnu bazena, sa dugom ne manjim od 6,5 miliona evra i sa prilično neizvesnom sudbinom. Ovaj klub praktično ne postoji ili "diše na škrge".
Ni prethodna, ni sadašnja uprava nemaju jasan put kako da isplivaju, a pojavila se grupa bivših igrača, predvođeni Filipom Filipovićem, koji žele da preduzmu nešto. Među njima je i proslavljeni golman Slobodan Soro, koji spada u one kojima je Partizan najviše ostao dužan (u finansijskom smislu), iako nikada nije insistirao na tom novcu.
U intervjuu listu "Danas", Soro kaže da postoje "pravi i dobronamerni ljudi spremni da sednu u vruće stolice i urade najbolji posao", kao i da su pripremljena "imena i prezimena za svaku važnu funkciju u klubu". Ali, najpre, treba sve završiti legalno, zakonski.
"Pre sedam godina sam, na ličnu inicijativu, ispipavao puls ljudi za koje sam smatrao da su zainteresovani i mogu da pomognu Partizanu, jer je još tada bilo jasno da je klub u finansijskom problemu. Međutim, ta priča se poklopila sa mojim odlaskom u Brazil, pa zbog fizičkog odsustva i profesionalnog angažmana nisam imao vremena da razradim svoju ideju. Sada sam posmatrač i podrška, a u prvim redovima su neke moje druge kolege, prijatelji i partizanovci. Saglasan sam sa svim napisanim u saopštenju za javnost, od prve do poslednje rečenice. Potpisao sam ga, jer kao ni ostali momci ne želim skrštenih ruku da svedočim poslednjoj fazi propadanja ne samo srpskog nego evropskog i svetskog vaterpolo giganta", rekao je Soro za "Danas".
I jedna i druga "uprava", odnosno nelegalno smenjeni Aleksandar Šoštar i nova, koje predvode Mirko Bradajić i Tatijana Rakas, ističu da su Partizanu potrebne legende, bivši igrači, da su im vrata otvorena...
"Naša priča nije prazna, nismo podigli glas samo da nam neko ne bi jednog dana prebacio da smo ćutali. Postoje pravi i dobronamerni ljudi spremni da sednu u vruće stolice i urade najbolji posao. Bez lične računice i koristi, koliko god je teško poverovati da postoji tako nešto nešto u vreme kada se ceo svet vrti oko interesa pojedinaca ili manjih grupa moćnika. Koliko je meni poznato, najuže jezgro aktiviranih klupskih legendi, kako ih zovete, ima spremljeno ime i prezime za svaku važnu funkciju u klubu. Smišljena su najbolja rešenja za sve. Samo što sve mora da ide svojim tokom", rekao je Soro, koji je devet godina proveo u Partizanu.
Upitan da li već postoje koraci za rešavanje problema u klubu, Soro kaže da sve treba najpre da urađeno zakonski. Ali, pojedni potezi se već znaju.
"Meni je sportski deo priče uvek u prvom planu, u ovom slučaju to bi bilo već pomenuto vraćanje 'odbegle' dece, trenera, prvotimaca… Pošto im se prethodno omoguće humani uslovi za rad. Ali, jasno mi je da se to ne može bez prethodnih kadrovskih promena. Vidimo da sa ovom upravom ne ide. Takođe, važno je videti kako na najbezbolniji mogući način rešiti pitanje dugova i vlasništva nad bazenom", kaže Soro.
Kao jednu od najvećih vrednosti Partizana, bivši golman reprezentacije Srbije, ali i Brazila ističe vaerpolo školu Partizana.
"U Italiji, Španiji, Crnoj Gori i Rusiji, a pogotovo ne u Brazilu, nisam video klub u kom se tako sistemski od talentovanih momaka prave igrači svetske klase, jednom rečju šampioni. Dugo i u kontinuitetu. E, zato, svim svojim srcem i sportskim bićem želim da se vrate deca u njegovu čuvenu školu, da se ovom divnom sportu uče u toploj vodi, opet ih treniraju vrhunski stručnjaci, da prvi tim stalno konkuriše za domaće i međunarodne trofeje, da se igra na našem bazenu a ne potuca po tuđim…. Organizaciona i finansijska kriza je dostigla svoj vrhunac, došlo se do mrtve tačke posle čega se samo može u totalnu propast ili u korenite promene na bolje. To je proces i mora da traje, ali želim da verujem da je moguć dan kada ćemo opet gledati Partizan na vrhu Evrope", kaže Soro.
O tome koliko je Partizan važan, najvažniji za srpski vaterpolo, Soro najpre navodi da se ova priča ne odnosi samo na Partizan, ali i da Partizan jeste epicentar ovog sporta u Srbiji.
"Ova priča nije klupski obojena. Nikako! Ko ne veruje neka pročešlja spisak igrača i selektora osvajača silnih medalja reprezentacije od 2006. godine i prvog samostalnog nastupa Srbije na Evropskom prvenstvu u Beogradu… da ne idemo dalje u prošlost, mada je Partizan i te kako kumovao uspesima i u vreme SFRJ, SRJ i SiCG. Dakle, velika većina se kalila i(li) afirmisala u Banjici. Voleo bih da postoje mnogi centri nalik njemu, jer što je veći kvantitet to je bolji kvalitet, ali se neke stvari ne daju prekopirati. Ili barem ne tako brzo. Ne može, ne treba i ne sme da se izbriše 50 godina vrhunske metodologije, rada i posvećenosti. Partizan mora ostati lokomotiva srpskog vaterpola, kom dolaze teški dani posle Olimpijskih igara u Tokiju - kad god da budu održane. I to će se, ne slučajno, poklopiti s onim što se dešava jednom, ali vrednom klubu. Naša akcija nije stvar izbora, nego nužde!", podvlači Soro.
Proslavljeni golman smeje se na tvrdnje da igra sa loptom u vodi nije profitabilna i da zato izostaje veća podrška iz budžeta (ali zato ne smeta upumpavanje državnog novca u najveće klubove u fudbalu i košarci (pre svega Crvenoj zvezdi).
"Radi se o klasičnoj zameni teza. Ni najveći fudbalski i košarkaški klubovi u Evropi, a kamoli u Srbiji, nisu održivi sportski sistemi. Kada god čujem da su ta dva sporta profitabilnija od vaterpola ja se samo slatko nasmejem. Zato što je moj sport daleko isplativiji, iz prostog razloga što neuporedivo manje košta. Tako je lako održavati ga u 'životu'", objašnjava Soro.