Sledeći put kada vam bude teško da stavite masku kako biste smanjili rizik od dobijanja/širenja korona virusa, pročitajte priču o atletičaru koji je morao da trči sa maskom na licu kako bi imao šanse da pobedi... I uspeo je!
Žalimo se što već mesecima moramo da nosimo masku na licu, neugodno nam je zbog toga, narušava nam komoditet, neki se žale da zbog toga ne mogu da dišu, ali dobro smo već naučili da u vreme pandemije korona virusa ona može da nam spase i život!
Sada zamislite kako je to kada ste profesionalni atletičar, a maska vam je neophodna kako biste mogli da nastavite da se bavite ovim sportom? I to mnogo pre "kovid krize" u svetu…
Američki atletičar Galen Rup postao je prava atrakcija kada je 2011. godine u finalu trke na 10.000 metara (!) nosio masku na licu. Specijalna maska pokrivala mu je nos i usta, sigurno je teže trčati i disati u takvim uslovima, a posebno ako ste astmatičar poput Galena.
Međutim, momak iz Portlanda nije imao drugog izbora, zbog izuzetne osetljivosti na polen - morao je da nosi masku koja bi "filtrirala" vazduh i tako mu omogućila da ne oseća tegobe.
Američki mediji nazvali su ga "pljačkašem banke", "hokejaškim golmanom" i "Dart Vejderom" zbog unikatnog izgleda na stazi, međutim nije Galen Rup mnogo mario za to pošto je znao da bez toga nema mnogo šansi u finalu.
Počeo je da trči s njom na licu, a onda u jednom trenutku odlučio da rizikuje, bacio je na stazu i potom dobio dodatnu snagu, pobedivši u pravom sprintu u poslednjih 800 metara!
Kroz cilj je prošao za 28 minuta i 38,17 sekundi, ispred Mata Tenkampa, sporijem oko dve sekunde, odnosno kroz cilj je kao treći prošao Skot Bauhs. Viđena je prava drama, a posebnu mistiku dala je specijalna maska na licu Galena Rupa.
"Maska mi je pomogla. Znam da izgleda glupavo, sramota me je malo i što je nosim, ako ću biti iskren… Ipak, ako će mi pomoći - to je najvažnije od svega", rekao je Rup posle trke.
Nije to bilo prvi put da je Rup nosio, imao je na licu i tokom polumaratona u Njujorku, posle i na maratonu u Bostonu, a pošto je koncentracija bila polena bila visoka - njegov trener Alberto Salazar nije želeo da bez potrebe rizikuje alergijski "napad", pošto je sa jedne trke već morao da se povuče…
Priznao je da mu je bilo neuodobno s maskom, posebno kada je postalo toplije, "trljala" se maska o njegov nos, obraze, bradu, a kad više nije mogao da izdrži - bacio ju je!
Uspeo je da izdrži u nastavku trke i da ostane na čelu, popeo se na najviše postolje, ali to ne bi mogao da je sve vreme bio bez maske. Rup ima astmu od devete godine, a alergičan je na 28 od 30 najčešćih alergena, posebno na polen.
Dugoprugaš iz SAD je obezbedio tako drugi put obezbedio mesto na Olimpijskim igrama. Prvi put smo ga videli u Pekingu, a onda i u Londonu 2012. godine kada je bio srebrni na 10.000 metara!
Neverovatni atletičar sa interesantnom pričom učestvovao je i u "vlažnom" Riju de Žaneiru četiri godine kasnije, ali ovoga puta u maratonu, sa kog je uspeo da se vrati kao bronzani, što mu je možda i najveći podvig u dosadašnjoj karijeri.
Kvalifikovao se za učešće na Olimpijskim igrama i u Tokiju, s tim da će morati da sačeka narednu godinu, ali sigurni smo da i sada zbog korona virusa bez mnogo protivljenja nosi masku.
Ako to može maratonac astmatičar, šta je vaš izgovor?
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.