Bobana Momčilović Veličković (30) šampionka Evrope u streljaštvu, preminula je usled komplikacija nakon porođaja. Njen udovac otvorio je dušu za domaće medije.
Odlazak Bobane Momčilović Veličković, koja je preminula u 30. godini života usled komplikacija na porođaju, ostavio je neizbrisiv trag na srcu njenog supruga Miroslava Momčilovića, rukometnog trenera u Boru.
Nakon porođaja, Bobana je jednom videla sina Vukašina koji sada ima tri meseca i 24 dana.
Koji faktor je koštao života Bobanu Momčilović Veličković, utvrdiće nadležna struka. U to, njen suprug ne sumnja.
"Očekujemo još nalaze složene obdukcije Instituta za patologiju Medicinskog fakulteta, posle kojih će se nadležni tužilac opredeliti da li će nastaviti istragu. I, kako mi je advokat nagovestio, ovi rezultati bi mogli da stignu možda i do kraja meseca", kaže Miroslav Momčilović za "Novosti".
Bobana Momčilović Veličković, carskim rezom se porodila u Zdravstvenom centru u Zaječaru 1. juna. Trudnoću je pratio i porođaj obavio dr Zoran Roško, koji je bio u toku da je trudnoća ove mlade žene - rizična. Bila je dijabetičar. Istog dana, uveče, njeno stanje se, posle porođaja, iskomplikovalo. Imala je povišen pritisak, a ujutro su od njenog supruga zatražili da hitno dostavi magnezijum, jer ga u porodilištu nisu imali. Kada je stigao, utešili su ga: magnezijum smo nabavili, ali je Bobana u "eklampsiji", stanje koje može da bude fatalno, pogotovo za porodilje rizične trudnoće. Miroslav je, odmah, tražio da Bobanu hitno prevezu u Beograd, ali ga je dr Zoran Roško sve vreme ubeđivao da je "sve u redu".
Bobanin suprug, ipak, nije se pomirio sa ovim objašnjenjem: grčevito se borio da se snađe u čitavoj toj muci i pomogne da njegova ljubav, njegov život i majka njihovog tek rođenog sina, pobedi i ovog puta, kao na brojnim strelištima širom sveta. Uspeo je da obezbedi helikopter da je prevezu do referentne ustanove u prestonici. Ništa nije mogao on, pre toga, na svoju ruku.
Lekar kome je Bobana verovala i koji ju je porodio bio je siguran: nema mesta za brigu, ubrzo skidamo konce i ona će s bebom kući. Bobana je ipak transportovana u Beograd, posle pet dugih, predugih i kobnih dana. Primljena je na neurologiju KBC Srbije. Nadljudska borba lekara nije urodila plodom. Kasno je stigla.
"Nama je sada najpotrebniji mir. Toliko nam je potreban da nemam snage da se interesujem ni šta su dosad uradili nadležni u državi koji su Bobaninu smrt istraživali", govori Miroslav Momčilović i dodaje:
"Sve je tako sveže i sve boli... pomislio sam da će vreme, malčice, da poleči ovo što smo doživeli. I, pristao sam da razgovaramo. A, sada vidim da sam još slab i da na to nisam spreman. Mislim da se mozak sam opire i slikama i uspomenama na koje me podstičete. Opire se svemu što smo Bobana i ja živeli i proživeli. Ona je bila deo mene, mog života. I ovu energiju koju imam želim da usmerim u misiju, pazeći na našeg sina. Da ga podignem."
Miroslav je istakao da je beba dobro, ali da u porodični dom koji je delio sa Bobanom i dalje ne može da ide...
"Naša beba lepo napreduje. Mi smo kod moje majke. U Bobanin i moj stan gotovo ne ulazim. Ne mogu. Sve je još tako sveže. Možda za godinu... Ili, koju godinu još... Možda ću tada biti jači", ističe on.
Miroslav Momčilović podneo je krivičnu prijavu nadležnom tužiocu za izvršenje krivičnog dela usled kojeg je njegova supruga izgubila život. Kako bi se utvrdila istina o uzroku njene smrti.
"Da znate: ja Bobanu ne mogu da vratim... Ali želim da na ovaj način sprečim da se to što sam ja, što smo mi svi mi doživeli, niko više ne doživi. Da više niko ne doživi takvu bol", zaključio je Miroslav.
(Mondo/Novosti)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.