U intervjuu za MONDO legendarni kapiten reprezentacije i dugo najtrofejniji rukometaš u istoriji francuskog prvenstva Mladen Bojinović dotakao se sadašnjeg trenutka srpskog rukometa, ali i svoje blistave karijere.
piše: Goran Arbutina, mondo.ba
Pobeda i remi reprezentacije Srbije sa Francuskom odjeknula je u rukometnoj javnosti, a pravi sagovornik da prokomentariše veliki uspeh "orlova", odnosno neuspeh "galskih petlova", je proslavljeni rukometaš Mladen Bojinović.
Popularni "Dugi" sa selekcijom Jugoslavije osvojio je svetsku bronzu 2001. godine, bio je kapiten reprezentacije Srbije. Proslavio se u Francuskoj gdje je osvojio 11 šampionskih titula, igrajući sa onima koji su u protekle dve decenije dominirali svetskim rukometom.
U svojim ranijim nastupima u medijima Bojinović je često isticao da je zabrinut za budućnost srpskog rukometa. Da li se nešto promenilo?
"Sve pohvale za Srbiju, ovo je fenomenalan početak, ali ne bismo se smeli tim zadovoljiti. Još uvek sam zabrinut za budućnost srpskog rukometa, ali sve pohvale za dve utakmice i selektora Đeronu koji je uradio fenomenalne stvari na početku što je retko ko očekivao. Malo ko se uopšte mogao nadao da se može ovako odigrati protiv Francuske", počeo je Bojinović razgovor za MONDO.
"Pre ovih utakmica i pre dolaska Đerone sam rekao da gore ne može biti i da ko god da dođe nešto bolje će se desiti. Đerona je došao, predstavio sistem savezu i javnosti i to treba ispoštovati, ali treba vremena da se to sve slegne. Možda je rezultat i prebrzo došao, što mi se iz mog ličnog ugla ne sviđa, ali je to naravno za pozdraviti, bolje je uvek kada se pobijedi. Đerona je iskusan i mislim da neće dozvoliti euforiju. Samo maksimalnim pristupom, igranjem srcem, ali i glavom i znanjem i da se svi odazivaju pozivu može da se napravi rezultat. Treba ponovo da se napravi kult reprezentacije, koji je bio poljuljan posljednjih godina. Sada imamo sve pozitivne stvari oko ovog posljednjeg okupljanja."
Bivši kapiten Srbije ističe da su tri boda protiv Francuza velika stvar, ali da ova selekcija tek treba da položi "diplomski“.
"Ovaj rezultat je fenomenalna stvar, bićemo prvi u grupi, imaćemo taj neki povlašćeni žreb za EP, što opet ne mora ništa da znači. Najvažnije je to Evropsko prvenstvo, treba fokus da se stavi na to, od toga će sve da krene, to će biti diplomski rad ove selekcije i selektora. Mi treba da mu damo maksimalnu podršku da shvate šta je najvažnije za povratak srpskog rukometa, a to će biti to Evropsko prvenstvo."
Da li je Srbija bila toliko dobra ili Francuska toliko loša?
"Ranije sam govorio, čak 2016. da će im poslednje zlato biti 2017. na domaćem terenu i da će imati problema. Oprostila se kičma francuske reprezentacije Omeje – Dinar – Nikola Karabatić – Žil i reprezentacija pravi sve slabije rezultate. Ova francuska reprezentacija je skup individualaca koji ne igra kolektivno i već dve godine imaju problem na velikim takmičenjima. Ovo sad na početku kvalifikacija je dokaz da to više nije to što je nekada bilo. Ne treba nikako umanjivati rezultat Srbije, to je fenomenalan rezultat, bez obzira na sve, eto Francuska je na kraju imala loptu za pobedu, što bi stvarno bila katastrofa. Srećom po nas nisu pogodili i Srbija sa fantastična tri boda nastavlja kvalifikacije“, smatra Bojinović.
Reprezentacija Srbije ponovo je bila kobna za Francuze, kao pre 26 godina, kada je posle pobede nad aktuelnim svetskim prvakom krenulo stvaranje trofejne reprezentacije Jugoslavije, koja će uzeti jednu evropsku i dve svetske bronze.
"Ja bih od srca voleo da ovo bude početak jedne nove velike reprezentacije. Ali mi krećemo iz dubokog minusa, sa dna i treba stajati sa obe noge na zemljom bez obzira na sve. Realno imamo tri boda u kvalifikacijama. Treba ovo da potvrdimo na Evropskom prvenstvu, pa na Svetsko da se kvalifikujemo, pa korak po korak. Od srca bih voleo da to bude tako, kao posle ta dva poraza Francuza 1995. godine kada se stvorila velika Jugoslavija, velika Srbija.“
Kada je u pitanju Svetsko prvenstvo koje počinje u sredu u Egiptu, Bojinović se slaže sa procenama da su Danska, Norveška, Španija i Hrvatska favoriti, ali navodi i svoje favorite iz senke, te potencijalno iznenađenje turnira.
"S obzirom na ovu celokupnu situaciju, teba biti obazriv. Nemačka nije otišla u najjačem sastavu, ali to je velika, jaka nacija, kvalitetna ekipa i mislim da je selektor Gislason najveće oružje te reprezentacije. Mislim da su oni fokus bacili na Tokio, ali ne treba ih nikad potcenjivati. Ove četiri reprezentacije su najkonstantnije definitivno, a Hrvatska uvek pokazuje kako se igra za reprezentaciju, ima taj kult. Kod nas se to nekad izgubi, a kad god smo to imali, bila je neka medalja. Hrvatska to ima non-stop i zato su tu gde jesu. Danska kao svetski prvak i Španija kao evropski prvak trebalo bi da budu najveći favoriti, ali meni se najviše sviđa Norveška kako igra. To je mlada generacija koja nadolazi, samo što imaju psihološki problem polufinala. Mislim da Norveška mora da bude prvak bar jednom u narednih pet godina, a siguran sam da će dugo biti u samom vrhu svetskog rukometa, jer imaju generaciju od 23 do 26 godina, nema starih igrača, a već su nekoliko godina zajedno“, rekao je on, a potom naveo potencijalnu "minu“.
"Nepoznanica za nas je Egipat, svi treba da bude pripremljeni na tu opasnost. Prvaci su Afrike, tu su fantastične dve juniorske generacije plus stari provjereni igrači, igraju na domaćem terenu, bez obzira što neće biti publike i mislim da mogu da iznenade. Nadam se da će rukomet biti dobar, biće prvo veliko takmičenje bez publike. Ali eto bio je i Fajnal for Lige šampiona bez publike pa smo imali dobar rukomet, gledali smo fantastične utakmice. Nadam se da će biti odlično prvenstvo, jedva čekam da počne.“
Na Svetskom prvenstvu od reprezentacija sa eks-Ju prostora igraće Hrvatska i Slovenija, te Severna Makedonija koja je ubačena umesto Češke koja je odustala zbog problema sa korona virusom.
Gde su ostali, s obzirom na stalnu priču o talentovanom Balkanu?
"Nema kolektiva, to je naša glavna boljka. Dobri smo pojedinci, ali nismo dobra ekipa. Nekad je bolje da imaš slabije rangirane igrače, a bolji kolektiv. Žao mi je BiH koja je imala uzlaznu putanju u poslednje dve godine, a nakon ove dve utakmice sa Estonijom u kvalifikacijama, sad treba pobediti Austriju u Austriji ili Nemačku ovde. Pravila je ranije iznenađenja, ali mislim da su male šanse da prođu ove kvalifikacije. Žao mi je jer je kontinuitet bio dobar. Dizao se reprezentativni rukomet i sad smo imali lošu predstavu protiv Estonije, odigrali su kao Francuzi (osmeh). Žao mi je poznanika, prijatelja, šteta jer nema kontinuitet, mada dok god se igra ne treba se predavati.“
Igrači sa ovih prostora i dalje su tražena "roba".
"Sad je čak lakše nego prije naći strani angažman. Zastupljenost medija je sve veća, dovoljno da jednu ili nekoliko evropskih utakmica dobro odigraš neko će te skautirati. Prati se više preko interneta, toga pre nije bilo, bilo je ograničen broj stranaca u ligama. Ali ti mladi igrači moraju da veruju u taj neki svoj cilj i da budu profesionalci u velikim klubovima. Podrazumeva se da radiš maksimalno. Tu se malo izgubilo u odnosu na prošla vremena. Mi smo sa više entuzijazma dolazili na treninge, a teže nam je bilo da odemo preko, sad mlađi sa manje entuzijazma dolaze na treninge a lakše nađu angažman.“
Ipak, klubova sa ovih prostora nema na evropskoj sceni. Ili učestvuju, ali ne sa previše uspeha.
"Što se tiče Srbije žao mi je što Vojvodina ne igra Ligu šampiona, EHF kup, Evropski kup... Sedam godina su prvaci Srbije, a ne prezentuju Srbiju u Evropi“, rekao je Bojinović, a potom se dotakao svog matičnog kluba, banjalučkog Borca.
VUJA JE ODLIČNA STVAR ZA BORAC, ALI NIJE MAĐIONIČAR
"Isto je sa bh. rukometom. Borac posljednje dve-tri godine izlazi u Evropu, ali možda je po meni malo prenaglio sa ulaskom u EHF kup prošle sezone. Mislim da je Evropski kup takmičenje na koje treba da se fokusira i koje treba da osvoji. Nakon toga postepeno da se gradi korak po korak, da i ti igrači sazrevaju, da klub sazreva. Ne sme da se duguje igračima, a da se priča o nekoj Evropi. To je osnova za kontinuitet rezultata i ne može ništa danas, sada, odmah. Moraju svi da istrpe i uprava i trener i igrači. I Vardar je imao vrhunska ulaganja, pa je čekao pet godina da bude prvak Evrope. A ulagao je mnogo više nego što se npr. ulaže u Borac ili Vojvodinu.“
Pre nekoliko dana Borac je sa željom da napravi iskorak doveo Veselina Vujovića.
"Ne mora sada odmah da tu bude pritiska. Pozdravljam dolazak Veselina Vujovića, to je najbolja stvar koja se desila Borcu poslednjih par godina. Eto dobili smo i informaciju da sada definitivno ima para u Borcu. Sada treba napraviti dobar plan, dugoročnu strategiju. Vujović naravno nema čarobni štapić da odjednom može sve samo zato jer je on sada tu. Njemu treba adekvatna ekipa, njemu treba da se pomogne, da se selektira ekipa, a onda će on svojim trenerskim kvalitetom da doprinese onome što Borcu treba i onome u čemu je on najbolji. Nije on mađioničar“, upozorio je Bojinović koji je karijeru počeo u banjalučkom Boriku.
Iz Borca je prešao u Partizan, potom u Ademar Leon, a nakon Bidasoe i Barselone otišao je u francuski Monpelje sa kojim je osvojio devet titula prvaka Francuske, sedam trofeja Kupa Francuske i Ligu šampiona.
Sa Pari Sen Žermenom uzeo je još dve šampionske titule, a nakon kratkog povratka u Borac karijeru je završio u Trembleu i to kao tada najbolji strijelac u istoriji francuske lige, te sa ukupno 33 trofeja, od kojih su 11 titula prvaka Francuske, što je takođe bio rekord kada je ne samo rukomet u pitanju nego ekipni sportovi u Francuskoj.
"Nikola me prošle godine oborio sa 12 titula (smeh). trenutno sam drugi, ali pet godina sam bio najtrofejniji sportista u kolektivnom sportu u Francuskom. To je čast, zadovoljstvo, kad sa decom gledam te neke snimke osećam ponos na sve to što sam uradio.“
Tokom cele karijere zbog svoje požrtvovanosti, hrabrosti i neposrednosti bio je miljenik publike.
"Mene je publika obožavala, da li je to Banja Luka, "lešinari", običan narod, "grobari" u Partizanu, "meraklije" u Nišu sa reprezentacijom, u Monpeljeu sam bio idol, u Parizu i gde god sam igrao voleli su me. Ni kada izgubimo nikada mi publika nije zviždala. Ponosan sam jer to je taj obični narod koji dolazi iz strasti i zadovoljstva na te utakmice, oni su najbolji sudija svega. To mi je najveća nagrada od svega, da znam da su ti ljudi koje niko ne može da kupi, dali svoj sud. To mi je najveći uspeh i satisfakcija. Nisam nikada bežao od odgovornosti, nisam se krio, imao sam znanja i sreće, podrške od Svevišnjeg, da u tim nekim odlučujućim momentima nisam griješio. To me krasilo i kao mladog i kao iskusnog igrača.“
Šta izdvojiti nakon ukupno 33 osvojena trofeja, stotina utakmica, preko 2.000 golova...
"Tri pobede su mi najdraže. Jedna je ta bronzana medalja Jugoslavije na SP 2001. u Parizu, zatim trofej Lige šampiona sa Monpeljeom 2003. kad smo pobedili Portland San Antonio i tu je pobeda sa Partizanom nad Nidervircbahom, kad je jedna mlada ekipa izbacila jednu velesilu svetsku sa Lavrovim, Lovgrenom, Žulanom, Šafom, Švarcerom... Ta jedna mlada ekipa Partizana uz fanatičnu podršku "grobara" stigla je minus šest iz Nemačke i pobedila sedam razlike."
"Kad su u pitanju najdraži saigrači bilo ih je mnogo, od Neđe Jovanovića, Čepkina, Masipa, Nađa, Nikole Karabatića, pivota Teža sa kojim sam voleo da igram, Hansena...“
Na kraju razgovora za MONDO otkrio je i protiv koga nije voleo da igra.
"Kad sam bio mlađi strašno su me mučili ti švedski igrači, ta neka ekipa koja je vladala deset godina. Kad sam otišao u Ademar Leon, igramo protiv Barselone, na golu Svenson, meni mrak padne na oči. Ti mečevi sa tim Šveđanima kad god sam igrao, nekako mi je bilo teško, taj centralni blok, Lindgren, Vislander, Olsen... gde god dođeš – zid. Ali poslije sam sazrevao, već kasnije mi je bilo lakše. Posle osvojene Lige šampiona sa Monpeljeom nisam imao strah od nijedne ekipe“, zaključio je Bojinović.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.