piše: Dragan Šutvić
Rukometni svet ostao je u šoku kada je u 60. godini, od posledica srčanog udara, preminuo Zlatko Saračević, nekadašnji levi bek Borca i reprezentacije Jugoslavije…
Smrt ga je zatekla u Koprivnici, kao trenera Podravke, sa kojom je savladao Lokomotivu i napravio veliki korak ka tituli prvaka Hrvatske.
Na putu kući mu je pozlilo, hitna pomoć je brzo stigla na poziv trenera golmana Barbare Stančin, ali nažalost nije uspela da ga spasi…
Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je svetsku titulu pre tačno 35 godina u Švajcarskoj, a onda i bronzu na OI u Seulu dve godine kasnije. U oba navrata saigrač mu je bio sadašnji trener Borca iz Banjaluke i još jedna rukometna legenda, Veselin Vujović, koji je sa "knedlom u grlu" govorio za MONDO.
"Ja sam pod jednim specijalnim stresom u poslednje vreme, prvo od one poslednje utakmice sa Borcem. Onda je pre nekoliko meseci preminuo Zlatko Portner, moj nekadašnji saigrač iz Metaloplastike, pa na kraju i Đorđe Balašević, kojeg sam lično poznavao i bio gost na koncertima, a evo sada i Sarač... Bio mi je saradnik kad sam radio u Zagrebu, a kao igrači smo zajedno osvojili juniorsko i seniorsko Svetsko prvenstvo, te bronzu na Olimpijskim igrama 1988. godine. Nekako je to prirodno i sve nas to čeka, prirodan je put, ali nekako je rano..."
Kakav je Saračević bio kao saigrač, a kakav kao rival?
"Kao saigrač je bio izuzetno zahvalan jer je imao vanserijske golgeterske sposobnosti. Pomagao je u bitnim momentima, rasterećivao moju poziciju kad su bile važne utakmice. Uvek je bio gladan golova, govorili smo stalno da ima zdravo rame ili haubicu, kojom je mogao da ispaljuje dok mu se "cev ne zagreje"... Uvek smo se šalili na taj način... Kao protivnik je bio jako nezgodan. Mogao je postići gol iz neverovatnih pozicija. Imao je taj jedan specifičan skok ravno uvis, nije skakao udalj, pa je znao da šutne pored ruke. Uvek se spremala posebna taktika prema njemu. Nastupi u reprezentaciji bili su logičan sled njegovog talenta i svega što je imao."
Pre tačno četiri decenije, Borac je, sa Saračevićem u timu, poslednji put postao prvak Jugoslavije. U godinama nakon toga, usledila je dominacija "Vujine" Metaloplastike.
"Kad to kažete, meni to sve budi još veće emocije, a posebno stvara još gorči ukus na ovu tragediju... Naravno, tako je sa svima koji su ga poznavali, koji su ga voleli, koji su navijali za njega i njegove rezultate. Čudno je da je Borac toliko godina nakon toga ostajao bez titule kad je imao sve uslove i bio veliki klub i siguran sam da će odgovorni ljudi u klubu napraviti to da se Borac vrati na staze koje zaslužuje, pre svega na balkanskoj, a onda i evropskoj mapi. Sarač je neko ko je ostavio bitan trag u Borcu i kad uzmete, pored njega, kolika je lepeza igrača otišla iz Borca koji su nosili dresove raznih reprezentacija, onda vidite kakav je to bio rasadnik talenata i brend u evropskim razmerama."
Nije "Sarač" bio samo "šmeker" na terenu, već i van njega, čemu u prilog govore brojne anegdote. Vujović je izdvojio jednu od njih.
"Uvek je davao taktične primere i primedbe za neke detalje, bilo dobre ili loše. Sećam se anegdote kada je Borac, uz Metaloplastiku, igrao Ligu šampiona. Metaloplastika je bila prvak Evrope, a onda je Jugoslavija dobila pravo da pošalje još jednog predstavnika u takmičenju. I onda posle par kola, izvlačenje, svi čekamo rivala na žrebu, kad kažu Metaloplastika – Borac. U Banjaluci svi razočarani što su natrčali na Metaloplastiku, koja je u tom trenutku dominirala, a Sarač kaže: 'Pa šta, mogli smo i gore proći!' Oni kažu 'Kako, da li si normalan?' a on odgovara 'Pa mogli smo da dobijemo one otrcane zvezde koje idu po svetu!' Takav je uvek bio, znao je u najtežim trenucima da se nasmeje, da nađe reč koja je adekvatna u tom momentu", zaključio je Vujović.
(MONDO.BA)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.