Čuveni rukometni trener Vuk Roganović preminuo je u ponedeljak u 77. godini, a ostaće zapamćen po brojnim uspesima koje je beležio u našoj zemlji i inostranstvu.
Roganović je prvo bio odličan igrač tokom šezdesetih, a njegovi trenerski dani će se duže pamtiti. Pune 44 godine bavio se trenerskim zanatom i na kraju može da se pohvali da je vodio 26 klubova i osvojio neverovatna 24 trofeja.
Jedan se ipak izdvaja od drugih, pošto je do njega stigao na zaista volšeban način, možda i najluđi u istoriji srpskog sporta.
Bilo je to pred kraj njegove profesionalne karijere kada je "stari vuk" seo na klupu posrnulog giganta Crvene zvezde, jednog od najgorih timova u sezoni 2005/06.
Zvezda je igrala očajno u jesenjem delu sezone i sa skorom 3-1-7 zauzimala je devetu poziciju (od 12 timova), što je značilo da će se najverovatnije na proleće grčevito boriti za opstanak, međutim smena trenera i poziv Vuku Roganoviću sve su okrenuli.
Crveno-beli rukometaši su počeli da igraju kao u "transu" u nastavku sezone, nanizali su deset uzastopnih pobeda i domaće prvenstvo završili na četvrtom mestu.
To je bilo dovoljno da se plasiraju u čuvenu zajedničku ligu sa Crnogorcima. Nastavili su da igraju sjajno podižući formu iz meča u meč, pa su izbili na prvo mesto na tabeli i došli u situaciju da u poslednjem kolu odlučuju o šampionskoj tituli.
Ironije li - meč se igrao protiv Berana u gostima, baš nakon što su se građani Crne Gore izjasnili da žele nezavisnu državu.
Zvezdi je nakon sedam pobeda i dva poraza u zajedničkoj ligi bio dovoljan i bod u gostima kako bi podigla trofej, međutim nervozno su odigrali i gubili su na poluvremenu. Ipak, probudili su se i preokrenuli rezultat u nastavku, Berane je izjednačilo na kraju, ali je i to bilo dovoljno za veliko slavlje.
Vuk Roganović je napravio fantastičan tim od Crvene zvezde, izveo na put "bombardera" Petra Nenadića, a potom zaradio novi ugovor sa klubom kome je i naredne sezone doneo titulu.
Ipak, otišao je u jesen 2007. godine nakon neuspeha u kvalifikacijama za Ligu šampiona.
Zvezda je i godinu dana kasnije postala šampion Srbije, ali je klub bio sve više uzdrman. Otišli su gotovo svi nosioci igre, trebalo je sa mladima garantovati uspehe, pa je posle toga usledio period posrtanja beogradskog velikana.
Zanimljivo je da je Roganović sedeo i na klupi Partizana, dok je vodio i žensku reprezentaciju Srbije, a bio je omiljen gde god se pojavio.
Slava mu!
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.