Pre više od decenije i po su mu rekli da ni ne pokušava da se plasira na OI, a 2021. će na svojim četvrtim Olimpijskim igrama biti ubedljivo najstariji u svojoj disciplini. Asmir Kolašinac je eksluzivno za MONDO pričao o svojoj bogatoj karijeri.
Tog 29. juna na stadionu Partizana jedan čovek je bio posebno nervozan i napet. U svojoj 36. godini jedan rezultat mu je izmicao već dve godine – hitac dug 21.10 metara.
"Moram da ti priznam da sam imao ogroman pritisak. Ne pamtim da sam ni na jednom takmičenju i čak kad se od mene očekivala medalja nisam nikada takav pritisak osećao. Nije mi niko taj pritisak nametnuo već ja sam sebi", otkrio je srpski olimpijac na početku razgovora za MONDO.
Ipak, znao je da može i na kraju je uspeo. Nešto kasnije nego što je hteo, ali 29. juna Asmir Kolašinac je postavio istorijski rezultat, kvalifikovao se na svoje četvrte Olimpijske igre pod zastavom Srbije.
A sve je moglo biti mnogo drugačije!
PONUDA DA OSTAVI SRBIJU, UVREDA I OSTVARENI SAN
Malo ljudi i posle deceniju i po uspeha pod zastavom Srbije zna da je Asmir Kolašinac zapravo rođen u Skoplju i da njegova ljubav prema bacanju kugle dolazi iz porodice.
"Moj otac je radio u jednoj velikoj fabrici obuće u Skoplju, a i on je bacao kuglu. On je radio i posle posla bi išao na trening, ali je i pored toga četiri godine bio prvak Makedonije", počinje Kolašinac svoju priču za MONDO.
Uz podršku porodice i iskustvo oca koje je pomoglo, mladi Asmir se polako probijao i verovao u svoj san, da jednom nastupi na Olimpijskim igrama. To je prvi put uspeo 2008. godine u Pekingu, a lako je moglo da se desi da to uradi pod drugom zastavom.
"To se desilo sve 2005. ili 2006. godine. Znam da je vrlo blizu bile OI u Pekingu. Ja tad još uvek nisam imao nastup za reprezentaciju, a u tom trenutku tri bacača u Srbiji su bila bolja od mene. Čak su bili blizu normi. A svaka zemlja maksimalno može da pošalje tri bacača na Olimpijske igre”, počinje priču o ponudi Bosne i Hercegovine Kolašinac.
Iako je u tom trenutku delovalo da za njega nema mesta u timu Srbije, jedan bahat potez je srpskoj atletici napravio ogromnu uslugu i "poklonio" nam vrhunskog sportistu i ispostaviće se - legendu!
"Ja sam u tom trenutku dobro trenirao, napredovao sam i san mi je bio da odem na Olimpijske igre. U Srbiji nisam imao mesta i postojala je ponuda da nastupam za BIH. Ponuda je bila da nastupam ako hoću, ako neću ne moram. Nikakva ulaganja, nikakva podrška nije nuđena. Ja sam onda to odbio, pogotovo jer me je čovek koji je tada bio selektor reprezentacije onako na jedan vrlo ružan način uvredio", priča Kolašinac.
Potcenjivačka izjava trenera iz tabora BIH je bila poslednja kap koja je prelila čašu. Asmir nikada ozbiljno nije ni razmišljao da promeni zastavu pod kojom nastupa, ali posle ovoga nije imao nikakve dileme.
"Rekao je da sam mnogo ambiciozan momak ako mislim da ću ikada baciti olimpijsku normu, a tada je norma bila 19.80. Nakon toga sam se odlučio za Srbiju i bez obzira što sam u tom trenutku bio četvrti bacač atletski savez je izdvojio određena sredstva i za mene i za pripreme.”
Taj potez atletskog saveza Srbije pokazao se kao jedan od najboljih u prethodnih desetak godina. Kada je stiglo vreme za Olimpijske igre samo je Kolašinac uspeo da se plasira u Peking.
"2008. godine na jednom mitingu u Crnoj Gori sam ja bacio 20,26, međutim taj rezultat nije priznat iz razloga koji neću da pominjem, jer bih morao da prozivam ljude imenično. Nakon toga je bilo državno prvenstvo u Novom Sadu i ja sam bacio 19,99 metara i bio sam šampion države. Ispunio sam B olimpijsku normu, a ovi ostali bacači koji su ranije bili bolji od mene nisu bili ni blizu te norme, pa sam te godine samo ja išao na OI u Pekingu", priča nam Kolašinac.
Da je tada on imao nekog Asmira Kolašinca, kao što ga sada ima Armin Sinančević, možda bi bolje prošao u Kini. Jednostavno sve je bilo novo za njega i nije znao kako da se pripremi i izvuče iz sebe najbolji rezultat.
"S obzirom da je to moje prvo velko takmičenje i odmah OI, a pogotovo što sa mnom nije pošao moj trener, nisam se najbolje snašao. Nisam znao kako to ide.
Imate zagrevanje napolju, pa čekate 40 minuta unutra, pa onda izlazite i bacate dva probna hica. Ja sam se zagrejao kao za svako takmičenje i bio super spreman na zagrevanju. Međutim 40 minuta čekanja i unutra dva probna su potpuno poremetili moj koncept i zato sam loše bacao u Pekingu. Bacio sam 19,01 i bio sam 33.", priseća se Kolašinac.
BLJESAK U LONDONU I ZLATO ZA SRBIJU
Već naredne godine je u Berlinu na Svetskom prvenstvu bio 20. na svetu, a uskoro je redovno bacao preko 20 metara na velikim takmičenjima. Srbiji je doneo i bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu u Helsinkiju (20,32 metra), a tu bronzu je potvrdio na svojim drugim Olimpijskim igrama!
"U Londonu sam bio sedmi na Olimpijskim igrama i potvrdio medalju sa EP. Bio sam i na OI treći Evropljanin", priča Kolašinac, kome je dobra taktika donela sjajan rezultat u Londonu.
"U Londonu su kvalifikacije i finale bili istoga dana. To je mnogo naporno i veliko je emotivno pražnjenje kad je to sve u istom danu. Kvalifikacije su mnogo stresnije nego u finale. Imaš tri hica, baca se u 9 sati ujutru, dosta je nekih nepovoljnih okolnosti. Ja sam bacio u prvoj seriji 20,47 i sudeći po tim rezultatima koji su se u tom trenutku bacali, procenio sam da će biti dovoljno za finale.
Nisam više hteo da bacam. Bio sam u pravu, na kraju kvalifikacija sam bio sedmi. U finalu sam bio i malo bolji sa 20,71", priseća se svog najboljeg olimpijskog nastupa Kolašinac.
Do medalje je falilo malo. Jedan nalet adrenalina, da jednom ta kugla legne perfektno u ruci, da jednom odleti samo malo dalje.
"Kad gledaš moje rezultate, to je sve tu negde. Nije bilo ekstremnog rezultata da mi legne neki hitac. Nije se poklopilo da to odleti mnogo, tu sam bio i nije se sklopilo do kraja. Recimo medalja je bilo 21,13 metara, Ris Hofa je bio bronzani. To je nekih 40 centimetara, to je jedan nalet adrenalina i da se sve poklopi to je medalja", priča naš najbolji bacač kugle za MONDO.
Ono što se nije poklopilo u Londonu, poklopilo se naredne godine u Švedskoj kada je doneo zlato Srbiji. Bio je ubedljivo prvi ispred Hamze Alića iz Bosne i Hercegovine.
"Ja sam sa tim Olimpijskim igrama zadovoljan i ponosan. U tom trenutku sam imao lični rekord 20,85, bacio sam samo malo manje od toga. Samopouzdanje mi je bilo na visokom nivou i naredne godine sam već bio šampion Evrope", završava priču o tom delu svoje karijere Asmir.
BRAZIL I EMOCIJE – NEZRELO, NEISKUSNO...
Gledajući po rezultatima, period oko Olimpijskih igara u Londonu i neposredno posle njih je najuspešniji za Asmira, ali što se tiče forme zapravo je 2016. godine naš višestruki olimpijac bio spreman za najveće uspehe.
Nije se poklopilo...
"To je posebna priča. Ja sam u Riju u tom trenutku bio najspremniji u životu. Na treninzima sam neverovatne hice bacao. Glavni problem u tome jeste što sam došao dosta ranije i imali smo samo dva kruga jedan do drugog za treninge svih nas. Većina nas koji smo se takmičili na OI smo trenirali zajedno i to je bilo emotivno pražnjenje na svakom treningu. Bacali smo jedan za drugim i ne možete se vi tu izolovati i bacati neki svoj ritam. Ja sam na tim treninzima bacao preko 21 metar i dokazivao se njima, što je malo nezrelo, neiskusno. Napravili smo pet ili šest treninga tamo i ja sam na samo takmičenje došao ispražnjen potpuno. Krenulo je takmičenje, a ja uopšte nikakvog adrenalina nisam imao", sa žaljenjem se priseća iskusni bacač kugle i daje primer Ivane Španović, koja je sjajnom pripremom i taktikom uspela da baš na najvažnijim takmičenjima izvuče najviše iz sebe.
"Samo pogledaš kako to Ivana iskusno radi. Ona traži da putuje prvom klasom i dolazi bukvalno na dva dana, ako ne i dan i po pre takmičenja. Ona nema kad da ima problema sa ishranom, nema kad da se emotivno isprazni, niti ona gleda svoje konkurentkinje. Ona je došla na OI i uzela medalju. A ja sam došao 12 dana ranije i svaki dan sam zamišljao ove svoje kolege kako ću da ih pobedim", kritikuje svoj pristup Kolašinac.
Nije bilo nekoga iskusnog, prekaljenog da ukaže Asmiru na greške. Pet godina kasnije Srbija na Olimpijskim igrama ima dva bacača kugle, a mladi Armin Sinančević ima koga da pita za savet.
"Da, tako je! Nemoj da se prazniš na treninzima pred takmičenje, vežbaj tehniku, izbegavaj druge bacače... A ja sam insistirao da treniram sa njima i mi smo se takmičili svaki dan. Samo što su oni naštelovani tako da oni bacaju bez emocija, a kod mene ima emocija. I bukvalno je tako i bilo, falilo mi je nekih 10-15 centimetara za finale", objašnjava najstariji bacač kugle OI u Tokiju za MONDO.
Mnogo puta tokom razgovora Asmir je ponavljao da je on sportista koga pokreću emocije, koji zavisi od napona, adrenalina, čiji hici zavise od trenutka inspiracije... Ali šta to zapravo znači u praksi?
"Recimo često mi se dešava da na treningu pustim neku muziku, neku pesmu koju volim. Desi mi se da se mučim, bacam 19,50, pustim pesmu i odmah bacim 20,50. Kod mene to tako funkcioniše. Tako sam odmalena bacao. Volim da me neko gleda na treningu, to mi podigne i želju i adrenalin. A ti recimo imaš bacače, ove strance, njima ništa ne znači, oni bacaju isto, kao roboti."
Kad bi samo organizatori u Tokiju "odvrnuli" neku njegovu omiljenu pesmu tokom takmičenja...
"E pa pazi, tu bi svašta bilo! Ili bi bacio u publiku ili za medalju", kaže nam uz osmeh Asmir.
DVOJICA NAŠIH U FINALU, NOVAK I ISTORIJSKO TAKMIČENJE
Asmir Kolašinac će sa 36 godina biti ubedljivo najstariji bacač kugle u Tokiju, a kada je konačno na stadionu JNA uspeo da baci preko Olimpijske norme jedna čestitka je bila posebna.
"Odmah mi je čestitao Nole, tako da sam srećan zbog toga. Naravno i rodbina, svima je drago i svi su čestitali jer znaju koliko sam se odricao ovih zadnjih meseci. Ipak je to za mene veliki uspeh, biti sve ove godine na toliko visokom nivou”, priča nam Asmir Kolašinac.
Dok Srbija čeka Novakovu odluku, mi se nadamo da će Asmir i u Tokiju imati priliku da gleda Novaka, ali ovoga puta – kako pobeđuje.
"Njemu su ovo isto četvrte Olimpijske igre. Bio sam na tom meču na Vimbldonu kad je izgubio od Del Potra u meču za treće mesto OI u Londonu, a bio sam i na polufinalu protiv Mareja."
Ipak, nije bilo lako sve ove godine držati toliko visok nivo, ali motivacija je bila jasna. Ko bude gledao takmičenje u bacanju kugle na OI u Tokiju imaće priliku da gleda istoriju. Po Asmirovim rečima nikada nije održano jače takmičenje.
"S obzirom na tu ekspanziju bacanja kugle u svetu gde je kugla jača nego ikad nekako sam želeo da budem i ja deo te priče, da budem opet među najboljima i zato sam toliko želeo taj plasman na Olimpijske igre.
U poslednjih 30 godina, od 1992. godine pa naovamo olimpijska norma koja je bila za ove OI je donosila medalju, ako ne i zlato. Kada pogledaš rang listu imaš 30 ljudi sa normom. Sada je kugla u nenormalnoj ekspanziji i najbolja je svih vremena. Zato mi je bilo stalo da budem deo istorije. najjačeg takmičenja ikada", objasnio je Kolašinac za MONDO.
Nije ga htelo poslednje dve godine, znao je da ima taj hitac u ruci, ali mu je zamalo izmicao. Ipak, na kraju je preletala dovoljno!
"Ja taj rezultat jurim sigurno dve godine. Imao sam bezbroj takmičenja na centimetar od te olimpijske norme. Imao sam na tim takmičenjima hice koji su bili daleko preko norme, ali sa minimalnim prestupima. Što je rok bio kraći i manji hvatala me veća nervoza, a znam da sam spreman za to.
Najverovatnije bih ja išao na OI po tom renkingu, po tom plasmanu po bodovima, ali sam morao da budem siguran. Jer to da li ćeš da ideš po bodovima nije više do mene nego je do svetske atletske federacije", objašnjava Kolašinac.
Već dva meseca je u punom ritmu, a hoće li uspeti to da održi? Jer, gledajući po rezultatima to bi značilo da bi ušao u 12, da bi drugi put u karijeri bio u finalu OI!
"Poslednja dva meseca na treninzima nije prošao nijedan trening da ja nisam bacio preko norme. Ali na treningu sam ja sam i bacam hitac za hitcem na svaka dva tri minuta. Uhvatim ritam i već posle nekog 15. hica krećem da ređam svaki put preko 21 metar.
Imam još nekih mesec dana otprilike da se spremim. Bitno je da su kvalifikacije odvojili od finala, prvi put kada su Olimpijske igre u pitanju. Sada više nemam nikakvog pritiska i ako se ponovi ovaj rezultat mogu u finale. Moje mišljenje je da će biti potrebno i manje za finale, tačno 21 metar", veruje Kolašinac.
Armin Sinančević je ove godine bacio osmi rezultat na svetu (21.88 metara), a može li nam to doneti dvojicu srpskih bacača kugle u finalu?
"Pa to bi bilo sjajno. Ja ne mogu da se setim da smo i u jednoj disciplini imali dvojicu finalista na Olimpijskim igrama."
A možemo li sanjati medalju u bacanju kugle?
"Koliko poznajem sve bacače, moj rezultat je maksimalno osmo mesto. Imate već dva Amerikanca koja su sigurna preko 22 metra i jako teško će se medalja uzeti ispod 22 metra. Ja bih bio prezadovoljan sa finalom", iskren je Asmir.
Zato, zapamtite 3. avgust 2021. godine. Ispraznite rapored ujutru, jer od 10 časova počinju kvalifikacije na kojima čekamo da Asmir i Armin bace hice koji bi ih uveli u finale.
A onda, tačno u ponoć 4. na 5. avgust Srbija bi morala da bude na nogama. Jer će tada čekati istoriju. Svoju prvu medalju u bacanju kugle na Olimpijskim igrama.