Srpski sport doživeo je veliki gubitak smrću legendarnog Nenada Stekića, nekadašnjeg evropskog rekordera u skoku udalj, o čijem se letu u Montrealu priča decenijama.
Tužna vest pogodila je u nedelju srpsku atletiku i sport uopšte - preminuo je Nenad Stekić, legendarni skakač udalj.
Nekadašnji evropski rekorder bio je heroj generacija, jedan od divova svog sporta i veliki šampion. Preminuo je u 71. godini, a za sobom je ostavio neverovatne rezultate...
Pre svega, u Montrealu 1975. oborio je evropski rekord i držao ga je čak pet godina. U kalendarskoj godini tog uspeha bio je proglašen i za najboljeg sportistu SFR Jugoslavije, a jednom prilikom se do detalja prisetio nezaboravnog skoka u Kanadi.
"U Kanadu smo stigli dvadeset i nekog jula. Skupili su se najbolji skakači sveta u tom trenutku. To je bila proba Olimpijade, krštena kao Mini olimpijada jer ćemo za godinu dana svi biti na istom mestu. Dva dana pre takmičenja idem na stadion da pravim kontrolu zaleta, kako ide i koliko ide. Kad tamo veliki 'linkoln', dug sedam-osam metara, i na njemu složene patike i sprinterice proizvođača 'Onicuka tajger', današnji 'Asiks'. A kod mene neke stare, u fazi raspadanja. Naš atletski savez je imao ugovor sa 'Adidasom' i dobijao sam sprinterice jednom godišnje. Uzmem u Montrealu patike i sprinterice od Japanca i kažem da platim, a on kaže: 'Ne, mister Stekić, samo potpišite da ste uzeli'", izjavio je Stekić pre nekoliko godina za "Ekspres".
U tim patikama brzo je ispisao istoriju...
"Izađem na trening, navučem sprinterice, legle ko rukavice. Krenem na skok, zalet, odraz, dug let - sve okej. Zezam se s radnikom koji sređuje pesak i kažem: 'Preskočiću celu jamu!' On se smeje kao da hoće da kaže baš si dobar šaljivdžija. I ja onako ohrabren i uporan, pa potvrđujem nameru: 'Vidimo se prekosutra'. Takmičenje je počelo u šest uveče. Neki vetrić duva, meni pomaže jer mi je falila ta brzina koju tamnoputi atletičari imaju. Pomoć vetra je dozvoljena kad on duva do dva metra u sekundi. Nameštam se za prvi skok, krenem, zalet, odraz i letim, letim... Osetim da je to trajalo duže nego obično. Doskočio sam skoro na kraj jame, istrčim, a onaj čovek što sređuje pesak hvata se za glavu: 'Vi ćete stvarno ovo da preskočite'.
I zaista je preskočio - evo i kako.
"Na američkom kontinentu daska za odraz je na metar od jame, a ovde, u Evropi, uglavnom je na dva metra. Otuda moj skok na kraj jame koja je osam metara. I šta se dešava? Objave rezultat u 'fitima', pa množi i deli, nešto se ne slaže. Vrteli su to par minuta tako i onda prebacili u metre - 8,45! Gledam i ne verujem, mora da su se zajebali! Ne smem da se radujem da ne bi onda rekli, 'vidi ovaj som pomislio da može toliko da skoči'. Zadržim se još nekoliko dodatnih minuta, na semaforu i dalje 8,45. Ne smem da se radujem iz još jednog razloga. Ne znam koja je brzina vetra. I odem tamo, a konkurenti, koji su onako ljubomorni došli da sve prekontrolišu, vraćaju se pokunjeni. Tad mi je bilo jasno da je sve u redu sa skokom".
Tog dana Stekić je ostvario uspeh po kojem je ostao prepoznat do kraja života i koji je proslavio i jugoslovensku atletiku.
"Vetar je bio 1,7 m/s. E, kad sam video da je sve stvarno okej, podigao sam ruke. Ne znam kako, ali za čas se pored mene našao i Aca (Marinković, njegov trener iz Zvezde, prim novin). I njega su emocije savladale. Preskočio je ogradu sa sedišta na kojem je sedeo uz Igora Terovenesijana, do pre desetak minuta evropskog rekordera sa 8,35. Pojavio se i Artur Takač, veliko lice svetske atletike, da vidi da li je sve u redu, pošto je taj skok zasluživao verifikaciju evropskog rekorda. Kad je sve zvanično uvedeno, vest o mom rekordu obišla je celu planetu".
Stekić je na prvenstvima Evrope osvojio tri srebrne medalje (Rim 1974 - 8,06, Prag 1978 - 8,12 i Zindelfingenu 1980 - 7,91 dvorana).
Bio je dvostruki prvak Mediteranskih igara, kao i osvajač zlatne i srebrne medalje na Univerzijadama. Na Svetskom prvenstvu u Helsinkiju 1983. bio je peti (8,09 m). Za reprezentaciju Jugoslavije nastupao je 64 puta. U timu Evrope nastupao je na Svetskom kupu 1977.