Srpski dvojac nastupio u finalu Olimpijskih igara i ostvario istorijski uspeh, bez obzira na to što nije osvojio medalju. Bilo im je drastično teže nego konkurentima, što se u borbi za odličja posebno videlo.
Srbija je od Atine 2004.. čekala svoju zastavu u olimpijskom finalu u veslanju i dočekala je da je vidi u Tokiju. I malo je nedostajalo za medalju!
Naš muški dvojac bez kormilara Miloš Vasić (30) i Martin Mačković (25) nastupio je u borbi za odličje u Tokiju u noći između srede i četvrtka i zauzeo je peto mesto.
Zlato je otišlo u Hrvatsku, kod neprikosnovene braće Sinković, Martina i Valenta, koji su sjajno veslali i pobedili sa vremenom 6:15, 29. Srebro je otišlo u Rumuniju, čiji se dvojac Marijuš Kozmijuk - Ćiprijan Tudoša borio do kraja i ostao drugi sa 1,3 sekunde sporijim rezultatom od braće iz Zagreba, koji osvajaju olimpijske medalje još od Londona 2012.
Sa vremenom 6:22, 34, naši momci Miloš i Martin bili su blizu bronzi do finiša, kada su Danci ipak bili brži i spremniji od srpskog tima, koji je prethodnih nedelja proživeo pravi pakao u Tokiju, gde je Vasić bio pozitivan na koronu odmah po sletanju u Japan.
Zbog toga su najpre bili u šoku, a onda su dve nedelje umesto na vodi trenirali u svojim sobama. I iz takvih uslova uskočili su u čamac i ostvarili istorijski rezultat.
Zato je ovaj uspeh zaista veliki, bez obzira što nisu osvojili odličje.
SA VREMENOM IZ POLUFINALA OSVOJILI BI MEDALJU
Sve što su naši momci doživeli u Japanu neizbežno je uticalo i na njihovu spremu u finalu. U polufinalu su oni bili ti koji su pratili Hrvate i završili na drugom mestu, sa vremenom 6:17,47. Takav uspeh naše veslanje nije doživelo čak 17 godina.
Da su i u finalu ostvarili to vreme, vratili bi se kući sa medaljom i zato će sigurno ostati žal zbog svega što su doživeli i što ih je dovelo u mnogo težu poziciju od direktnih konkurenata za odličje. A prethodnih godina su i Sinkoviće znali da pobede.
Posle svega, treba čestitati i Vasiću i Mačkoviću, jer su prethodnih dana priredili naciji zadovoljstvo da prati veslanje i nagovestili da nećemo opet čekati tako dugo da navijamo za naše takmičare u ovako velikoj trci.
Miloše, Martine - bravo!