Damir Mikec otkrio kako je izgledalo sve u Tokiju posle osvajanja prve medalje za Srbiju
Sve medalje je sakupio Damir Mikec. Onu poslednju, koja mu je nedostajala, je osvojio pre nekoliko dana – olimpiijsku.
U Tokiju je stigao do srebra i tako upotpunio svoju vitrinu sa najvećim uspehom u karijeri. Danas je stigao u Beograd i prvo sa najbližima proslavio, a onda je odgovarao i na pitanja medija sa Milicom Mandić i Tijanom Bogdanović koje su bile pored njega.
Nije mogao da sakrije zadovoljstvo.
"Neizmerno sam srećan, ali nisam svestan da je ovo oko mog vrata. Koleginicama je to već postalo normalno, ja po prvi put imam ovakvu čast. Srce mi je puno, falilo mi je samo još ovo. Počastvovan sam što sam u mom sportu uspeo da prikupim medalje sa svih borilišta i sa svih frontova. Čast mi je što sam deo sporta koji donosi medalje još od Seula, sa malom pauzom u Riju”, počeo je Mikec.
Pre nastavka je pozvao sve da podrže i ostale srpske takmičare koji su ostali u Japanu.
"Imamo još kvalitetnih strelaca koji su i dalje u Tokiju i bodrimo ih. Imamo četiri medalje trenutno, želimo da se poboljša ta brojka. Ostaje mi malo gorak utisak četvrtog mesta u miksu, bili smo blizu te medalje Zorana i ja. Bio sam tužan što nisam osvojio još jednu. Nadam se da će me puknuti u glavu za koji dan koliko je ovo veliko i da će mi dati podstrek za dalje i za sledeći olimpijski ciklus. Nagovaram Micu da idemo zajedno”, nasmejao se Damir.
Milica Mandić, Damir Mikec, Tijana Bogdanović / Konferencija za novinare
Otkrio je i detalje iza kulisa, ono što nigde nije moglo da se vidi – doček u Olimpijskom selu.
"Nešto divno zaista. Prošlo je i proglašenje, ceremonija, krenu suze, pa stanu, ne znam šta se dešava, pa sam svestan. Onda sam ušao u selo, ispred zgrade su me sačekale kolege, krenuli su da skaču, aplaudiraju, da viču moje ime. Onda sam se skroz raspao. Udarilo me je tada. Kada ti kolege od srca čestitaju. Podržavamo jedni druge, to je ono što vredi. Da ne govorim pojedinačno, po imenima, ali je to jedna prava sportska porodica. Svi dišemo jedni za druge. Podržavamo jedni druge. I oni su bili srećni kao da su osvojili medalju i poželeo sam im to.”
To zajedništvo je moglo da se vidi po snimcima i slikama koje su stizale dok se Mandićeva borila za zlato.
"Skupili smo se svi u medikal centru da podržimo Micu, bila je uzavrela atmosfera. Prepreičavao sam joj to, rekla je da žali što ne može da bude na dva mesta u isto vreme, da se bori i gleda. Drago mi je što se Mica okitila zlatom drugi put. Takođe, moram da se zahvalim i njihovom treneru Draganu Joviću. Gale mi je poslao poruku posle srebra ‘Svaka čast majstore, pogurao si i nas’. To je nešto posebno, takav osećaj ne može da se kupi”, emotivno je pričao Damir Mikec.
Njegov trener i brat Goran je bio raspoložen i za šalu i za one ozbiljnije teme.
"Pokušava da se vadi ponekad, ne uspeva mu svaki put. Strelci su pred odlazak rekli da će dati sve od sebe, a u ovakvoj situaciji je jedan od ciljeva bio da ostanemo zdravi. Damir je ispunio sve zacrtane zadatke. Problematična je bila sezona zbog svih odlaganja, pa uklapanje svega, bilo je naporno”, istakao je Goran.
Na kraju je pričao i o njihovom odnosu.
"Uspeli smo da razgraničimo. Prevenstveno smo braća, pa ako se postave jasne granice sve može. Malo se pritegne kada treba, popusti kada treba i daje rezultate. Analiziraćemo celu situaciju, odmorićemo se, pa će se napraviti pripreme za sledeći ciklus. Hvala svima i psihologu Mariji Pavlović koja nam je mnogo pomogla”, zaključio je Goran Mikec.