Legendarni srpski vaterpolista Filip Filipović doneo nam je mnogo radosti u poslednjih petanaestak godina, ali je odlučio da nakon osvajanja zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Tokiju svira "kraj".
Počeo je da igra za "delfine" još sa 16 godina, na Evropskom prvenstvu u Kranju, a u međuvremenu je postao i najtrofejniji srpski vaterpolista. Ponovo je u Tokiju demonstirao magiju, postigao gol kojim smo došli u finale Olimpijskih igara protiv Grčke, a nakon osvajanja medalje održao je i govor igračima koje je vodio svih ovih godina...
Ono što se malo zna o njemu je kako je uopšte došlo do toga da trenira vaterpolo, pošto je kao "klinac" bio zaljubljen u fudbal i košarku, ali ga je majka na neki način naterala da se prebaci na bazen.
"Na porođaju davne 1987. godine doktor je pogrešio bio, mogla sam i da ne vidim Filipa. Srećom bio je tu jedan doktor koji me je spasao. Mamina želja je bila da trenira vaterpolo, a tata je hteo da trenira fudbal. Nisu našli nikoga na fudbalskom stadionu, pa su se eto, sticajem okolnosti, ipak opredeli za vaterpolo", ispričala je Gospava Filipović nedavno u emisiji "Majke šampioni" na TV Arena Sport.
Gospava Filipović je ispričala da je mali Filip prvo prošao početnu školu vaterpola, a onda prešao u Partizan u kome je debitovao pre punih 20 godina, još kao 14-godišnjak.
Pogledajte njegovu karijeru kroz fotografije...
"Živeli smo na Banjici, u soliterima. U jednom trenutku je počeo da trenira košarku, a ja nisam htela da pričam sa njim zbog toga. Nedelju dana nismo reč razmenili. Onda je uzeo stvari i rekao mi: 'Evo mama, idem na bazen, molim te pričaj sa mnom'. Tako je bilo. Sve je imao, da jede, oprano, al' nismo pričali tih sedam dana", otkrila je ona.
"On sam kaže da bi sad sve ponovo uradio, ponovo bi trenirao vaterpolo da se opet rodi. Rekli su mu da ima pet posto talenta, da je levoruk, da ga treba podržati, da uz rad dođe do 100 posto. Dobijao je puno isključenja nekada, sećam se. Brzo je naučio sve, da se spremi sam, da se obuče, da se snađe za sve. Išao je kao mali u kladionice, stalno sam nalazila ispod kreveta. Posle razgovora našeg više nije išao da uplaćuje. Ne mogu da kažem da nismo imali sukoba, jesmo...", otvoreno je pričala majka našeg šampiona.
Filipova majka je ispričala i da joj nije bilo dok je bio u pubertetu. Lomio je vilicu, iskakala mu je "čašica" na kolenu, ali se bez obzira vraćao sve jači jer "voda leči sve".
"Majka nikad ne treba da razmišlja o povredama. Nikad on nije bio kriv, ali su se dešavale. Prljav je to sport. Dobio je jednom udarac preko vode od jednog italijanskog igrača. Polomio mu je bio vilicu na dva mesta. To je bilo neverovatno. Imao je dobrog lekara, pa je to prošlo. I dan danas ima traume od toga, pa se okreće u istu stranu, na isti način, kad god mu se neko približi u vodi", dodala je Gospava.
Napravio je veliku karijeru u Srbiji, briljirao u Partizanu, a onda je došlo vreme za inostranstvo.
"Kad je odlazio iz Partizana plakala sam od sreće. Ja sam partizanovac, ali to su bile suze radosnice. Moja deca su moj najveći ponos. On je divan i brižan otac, ali bih volela da je više kod kuće. Tolerantan je. Današnja deca su čudo", zaključila je Filipova majka u pomenutoj emisiji.