Čuveni predsednik Partizana otkrio je da mu je doktor rekao da su svi na respiratoru imali isti san, a da je u bolnici bio izuzetno agresivan jer je mislio da je kidnapovan.
Predsednik rukometnog kluba Partizan Željko Perkunić u martu je dobio pozitivan test na korona virus i hitno je hospitalizovan, bio je u veoma teškom stanju. Bio je priključen na respirator, devet dana je proveo u indukovanoj komi, ali je na kraju uspeo da pobedi opaki virus.
U opširnom intervjuu za "Sportski žurnal" opisao je svoju borbu za život, do detalja opisujući da su mu se dešavale čak i halucinacije, više nije znao šta je java, a šta san.
Perkunić je ispričao da je virus shvatio ozbiljno, čuvao se i odlazio samo na rukometne utakmice, a misli da je baš na meču Partizana i Metaloplastike osetio prve tegobe. Otišao je na privatnu kliniku, gde su mu rekli da je sa pluća sve u redu i da nema upalu, ali stanje se pogoršalo...
"Posle nekoliko dana mi je bilo sve lošije. Nisam znao šta se dešava. Supruga me nagovorila da uradim skener i onda smo videli da imam upalu oba plućna krila. Nisam mogao da dišem. Sve me gušilo i momentalno sam otišao u bolnicu. Rezultati su bili katastrofalni, krvna slika je bila potpuno poremećena, nisam mogao da dišem, saturacija je bila 26, a ja sam bio pratično mrtav", ispričao je Perkunić i rekao da mu ni kiseonik nije pomagao, tako da su ga stavili na respirator.
"Tada sam tek shvatio da sam smrtno bolestan. Do tog momenta sam mislio da ću lako podneti virus, krupan sam čovek, sportista, ali gadno sam se prešao".
Prvi čovek rukometnog kluba Partizan priznao je da je pred uvođenje u indukovanu komu bio siguran da neće preživeti, tako da je odlučio da sve okrene na šalu, a drama je tek tada počela...
"Stavili su me na respirator, počeo sam polako da se gubim i narednih devet dana sam bio u komi. Kad sam se probudio u sobi nije bilo nikoga, čak ni momka rođenog 1992. godine koji je imao tri ćerkice. Nije preživeo", ispričao je Perkunić i dodao da se ničega ne seća iz tog perioda, ali su mu posle rekli da je bio veoma agresivan jer je mislio da su ga kidnapovali.
"Nisam imao svest da sam u bolnici, probudio sam se i video ljude u skafanderima oko mene. Nisam znao šta se dešava. Rekli su mi da sam u bolnici i da imam koronu, tvrdio sam da nema šanse i da su me oteli. Jednostavno sam zaboravio sve što se dešavalo tih devet dana. Počele su halucinacije, nisam znao šta je san, a šta java. Video sam moju suprugu kao medicinsku sestru, deca su bila tu, svi moji prijatelji, ali niko meni nije mpomagao, nego drugima. Onda sam bio jako ljut i agresivan i vikao da pomognu meni. Razne stvari su mi se priviđale i dugo nisam znao šta je san. Sve je bilo stvarn oi potpuno realno", kazao je veliki navijač Partizana.
Perkunić priznaje da je posle toga bio u depresiji, ali je konačno posle 20 dana prebačen iz intenzivne nege gde je shvatio da uopšte nema više snage, a da oporavak traje i dalje. Četiri meseca je bio u lošem stanju, mišići su mu atrofirali, izgubio je 30 kilograma, a košmare je imao danima i noćima.
"Odmah sam razgovarao sa psihologom, nisam znao šta mi se dešava i kad sam budan, a kad spavam. Rekao mi je da smo svi na raspiratoru imali isti san.Pored kreveta je visila infuzija na visokom stalku, mi smo se držali stalno za tu šipku, ja znam da nisam želeo da je pustim jer sam video da neko dolazi po mene i hoće da me vodi. Znao sam da smrt stiže i onda sam sve jače hvatao taj stalak, potom čujem da su negde lupila vrata i opet skačem i hvatam se za šipku, nisam dao da me vode. Potom sam video doktora crne puti koji je svaki dan dolazio kod mene i pitao me da li želim kateter. Kad sam se probudio pisao sam ostale lekare gde je taj doktor i svi do jednog su mi rekli da on ne postoji, da oni nemaju takvog", zaključio je Perkunić.
(MONDO/Sportski žurnal)
Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.