Bio je Strahinja Pavlović na terenu u Lisabonu, u istorijskom meču u kom je reprezentacija Srbije izborila direktan plasma na Mundijal.
"Orlovi" su pobedili Portugal na njihovom terenu i obezbedili mesto u Kataru. A, malo je nedostajalo da na tom meču ne zaigra Pavlović.
Ustvari, ne samo na tom meču, nego uopšte da se ne nađe na fudbalskom terenu. Zašto? Zato što je bio blizu da postane atletičar!
On je kao dete pored fudbala tri puta nedeljno bio i na atletskim treninzima. Ko zna, možda bi se sada pripremao za predstojeće Svetsko prvenstvo u atletici koje se održava u Beogradu (od 18. do 20. marta).
"Atletika je u moj život ušla sasvim spontano, ali je i dalje volim i pratim. Baš mi je drago što će najbolji atletičari sveta doći u Beograd i predstaviti se našoj publici. Verujem i da će posle toga još više mladih ljudi početi da se bavi ovim sportom, da će im to biti motivacija", počeo je Pavlović.
Zatim je pričao o svom ulasku u svet "kraljice sportova".
"Što se mojih prvih koraka tiče, sećam se da sam imao 10 ili 11 godina, kada se u Šapcu na hipodromu održavao RTS kros. Ja tada nisam još uvek trenirao atletiku, ali pored velikog broja učesnika, dece i atletičara, uspeo sam da završim trku na drugom mestu. Moram da kažem da sam bio prvi sve do samog finiša, kada me je obišao jedan dečko u bukvalno poslednjih 30 metara. Tada su me zapazili treneri u Šapcu i tako sam zapravo počeo da treniram atletiku. Oni su znali da se neću takmičiti previše jer sam stalno imao utakmice, tada sam već igrao za dve generacije u Šapcu i nisam imao mnogo vremena, ali sam i pored toga tri puta nedeljno dolazio i na atletiku."
Prizaje da mu to mnogo pomaže u fudbalskoj karijeri, ispričao je šta je to iz atletike preneo u fudbal.
"Pre svega pravilno trčanje. Retko ko od samog početka kada krene da trenira neki sport zna pravilno da trči, tako da je to stvar koju sam tamo usavršio. Ja sam znao od samog početka da će fudbal biti moj glavni sport i želeo sam da postanem fudbaler, onda sam atletiku trenirao da bih usavršio stvari koje su mi potrebne za fudbal, ali sam naravno uživao tih godinu dana koliko sam je trenirao."
Kao i svaki sportista, ima mali žal što na tom krosu na kraju nije prvi prošao kroz cilj.
"Bilo je takmičenja na kojima sam osvajao i prvo mesto, ali taj RTS kros mi je ostao kao neki najdraži uspeh. Ja sam tamo došao kao potpuni autsajder. Imao sam pored sebe najbolje atletičare iz cele Srbije. Žao mi je što nisam uzeo i prvo mesto, ali zaista je bilo nerealno."
Napravio je Pavlović paralelu između atletike i fudbala.
"Oba sporta su veoma zahtevna, ali svaki na svoj način. U fudbalu ima mnogo tih kratkih sprinteva, promena kretanja. Dok je u atletici to malo drugačije. Tu se trči na duže staze. Fudbalu lopta daje dinamiku, dok u atletici moraš da budeš u glavi 100 odsto posvećen i jak da bi mogao svaki dan da trčiš i treniraš. Sećam se da je svaki moj atletski trening bio trčanje od 15 do 20 kilometara, to uopšte nije lako."
Dao je savet svim mališanima koji žele da se bave atletikom.
"Meni je atletika mnogo pomogla. Ako se opredele da treniraju atletiku, za mene je to sjajan sport, jeste mnogo težak, nekada je i previše zahtevan psihički, ali je lep sport. Uvek bih je preporučio. Ja sam se od šeste godine odlučio za fudbal kao moj sport, ali sam atletiku izuzetno zavoleo i žao mi je što je nisam i duže trenirao, međitim bilo je nemoguće uskladiti sve.
Pavlović je iz Šapca otišao u Partizan, tamo je prošao omladinsku školu, zatim je iz Humske otišao u Monako za koji danas igra. Ali, koristi slobodno vreme da gleda i atletiku.
"Uvek ispratim atletiku na velikim takmičenjima, pogotovo na Olimpijskim igrama. Zanimljive su mi sve trke sa preponama i štafete. Radujem se Svetskom prvenstvu u dvorani u Beogradu. Siguran sam da ćemo biti sjajni domaćini, a svim našim takmičarima želim mnogo uspeha", zaključio je Pavlović.
Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.