Smrt srpske olimpijke Bobane Veličković šokirala je Srbiju pre dve godine, a njen suprug Miroslav Momčilović nedavno je objavio nove detalje i zbog toga zahteva hitnu istragu povodom dešavanja nakon njenog porođaja.
Objavio je potresnu prepisku sa doktorom koji je vodio trudnoću Bobane Veličković u kojoj ima jezivih detalja, a sada se u borbu za istinu uključio i njen kolega Damir Mikec. Srebrni sa Olimpijskih igara u Tokiju objavio je pismo u kome je skrenuo pažnju na sve ono što se dogodili Bobani, ali i njegovoj supruzi Melisi.
Njegovo pismo koje je objavljeno na portalu "24sedam" prenosimo u celosti.
"Nažalost, Bobe nema, više nije sa nama. Prošle su skoro već 2 godine od kako i dalje nemamo odgovor na pitanje zbog čega je morala da nas napusti... Pogotovo kada se 'po defaultu' zna da svaka trudnica sa dijabetesom potencijalno, odnosno sigurno spada u grupu rizičnih trudnoća, a po našim saznanjima, nije tako tretirana. Zbog čega? Prema svemu ovome što danas znamo, osećam potrebu da podignem i svoj glas i zatražim od nadležnih organa da se istina sazna, isključivo iz razloga da se to više ne bi dešavalo, pogotovo u 21. veku".
Iz prve ruke sam iskusio agoniju visokorizične trudnoće sa svojom suprugom. Nemaju sve žene istu trudnoću, to dobro znamo, neke uživaju u najboljem trenutku svog života, dok druge zaista daju svoj život da bi doneli drugi na ovaj svet.
Kada smo saznali da je Bobana trudna, svi smo se iz moje porodice mnogo radovali, naročito moja supruga Melissa, jer smo u nekoliko navrata pričali sa Bobanom na tu temu i znamo kolika je ogromna bila njena želja da se ostvari u ulozi majke. Mi smo dobili sina 2015. godine i uvek kada bi se njih dve videle, to je bila glavna tema. Bobana je bila veoma znatiželjna kako je biti majka, kakve radosti to donosi... a Meli bi joj do detalja prenosila njena iskustva, koje je Boba bez treptanja slušala. Nekoliko meseci nakon saznanja da je Boba trudna smo i sami saznali da i mi čekamo drugo dete. Od početka trudnoće, Melissa je imala veoma komplikovanu sliku, zbog čega smo odlučili da dugo vremena ta vest ostane samo u bližoj porodici, kako bi ona imala što veći mir. Sve se to dešavalo u počecima koronavirusa, kada ići kod lekara uopšte nije bilo poželjno...
Onda je stigla vest da nam je Boba u kritičnom stanju, jako smo se svi brinuli. Nisam hteo to da kažem Melissi, namerno da ne bi imala dodatni stres, jer smo i sami prolazili kroz tešku trudnoću, u nekoliko navrata je bila primljena u bolnicu, imala visok pritisak, dehidrataciju, krvarenje... bila na infuziji.
Usred ove situacije, dobijam vest da naša Bobana ipak na kraju nije izdržala i da je preminula. Taj trenutak ne mogu da vam opišem, sa jedne strane sam u šoku, naše Bobe više nema, a sa druge strane, jako zabrinut o Melissinom stanju.
Užasan osećaj, razgovaram sa kolegama iz reprezentacije, kako bi nam makar malo bilo lakše, ali utehu nismo mogli pronaći. A Melissa.. kao da je nešto predosetila, pita me taj dan, kako je Boba?? ... plakala je i neko vreme nije pričala.. kada je došla do reči, htela je da zna i čuje sve detalje. Nažalost, ni mi ih dan danas nakon 2 godine nemamo u potpunosti, njen odlazak je i dalje pod velom misterije, sa nerazjašnjenim detaljima, ko je i da li je negde pogrešio, ovo se mora izgurati do kraja, da se nadležni organi izjasne. Jeste da nam to našu Bobu neće vratiti, ali mora da se zna zbog čega se to desilo. I dan danas je, što kaže kolega Sebić, mi kolege očekujemo na svakom takmičenju da će se pojaviti iza nekog ćoška, sa onim njenim blaženim smeškom...
Melissin porođaj je bio jako težak, stavili su joj pogrešno epidural, tek su iz osmog puta uspeli i to u toku porođaja?! Nakon što je donela zdravu ćerkicu na ovaj svet, dolazi do daljih komplikacija, te su Melissu morali da uspavaju kako bi uradili još jednu intervenciju... A ja... sedim kući i čekam vesti... drugo ništa ne mogu. u bolnicu ne smem, korona je.. a i da jesam tamo, još bi mi gore bilo, jer što kaže i Miša, ne mogu ništa da pomognem. Bogu hvala, sve se dobro završilo, a kako kaže i sama Meli, u tim njenim kritičnim trenucima, samo joj je Boba bila u mislima... Sve u svemu osećam potrebu da zbog Bobane i mog iskustva koje sam prošao sa svojom suprugom podelim ovo sa vašim čitaocima, s obzirom da ste vi jedini izrazili želju za tim, i hvala vam za to, hvala za ovu borbu za istinom.
Nije fer da smo izgubili pre svega jednog odličnog čoveka, vrhunskog sportistu, predivnu koleginicu, zlatnu majku koja nije stigla da uživa najlepše trenutke sa svojim sinom. I ono što najviše boli, pored svih uspeha i medalja, nije ostvarila njen najveći san, da se ostvari kao majka. Kako je i kroz šta sve Bobana prošla, ne sme više da se ponovi, i baš zbog toga tražimo odgovore.
Ja sam imao sreće, nažalost, Boba, odnosno Miša, nije...", zaključio je Mikec u svom pismu.