Godinu dana posle osvajanja zlata na Olimpijskim igrama u Tokiju, spektaklom na bazenu "Milan Gale Muškatirović" u Beogradu iz reprezentacije su se i simbolično povkli legendarni vaterpolisti,"Šestorica veličanstvenih" – Filip Filipović (35), Andrija Prlainović (35), Duško Pijetlović (37) i njegov stariji brat Gojko Pijetlović (39), Stefan Mitrović (34) i Milan Aleksić (36).
Pred punim tribinama, u prisustvu Novaka Đokovića, čelnika Saveza, ministarstva sporta i Olimpijskog komiteta Srbije, u simboličnu penziju su ispraćeni asovi koji su zlatima i nezaboravnim pobedama zadužili naš sport. Bilo je i suza kapitena Filipa Filipovića, bilo je i vatrometa, a igrači koji su se oprostili borili su se sa snažnim emocijama nakon meča Srbije i Italije, u kojem su odigrali poslednja četiri minuta.
"Za toliko smo imali snage", nasmejao se svojevremeno najbolji golman Evrope Gojko Pijetlović posle meča. On je ovog leta završio igračku karijeru, kao i Aleksić i Mitrović, koji će nastaviti da rade u Vaterpolo savezu Srbije. Preostala trojica asova ne planiraju kraj, već će se i sledeće sezone boriti za najveće trofejeu kapicama Olimpijakosa (Filipović), Marseja (Prlainović) i Novog Beograda (Duško Pijetlović).
"Drago mi je pre svega što smo izdržali ova četiri minuta. Ima nas dosta koji smo trenutno van forme. Bila je to još jedna briga, ali ispraćaj je protekao kako smo zamislili – veoma emotivno i lepo za oko i za dušu. Svi smo imali potpuno drugačiju tremu u odnosu na utakmice sa takmičarskim značajem koje smo igrali za reprezentaciju. Mislim da je bio oproštaj kakav ovi momci zaslužuju. Nadam se da će i ubuduće biti ovakvih povoda, za neke nove momke", rekao je Duško Pijetlović posle utakmice.
Čim je uskočio u bazen, sa dve sjajne odbrane podigao je navijače i pokazao kakva je golmanska klasa. "Znaš kako, imao sam snage za te dve odbrane, a posle više nisam. 'Ajde da kažem, bilo je to 'u svom stilu'", nasmejao se Pijetlović. Bila je to izvesno i njegova poslednja golmanska bravura na najvećoj sceni: "Najverovatnije završavam karijeru, nas trojica smo koliko znam gotovi i čuće se za naše planove, ima ih dosta. A što se tiče Filipa, Duška i Andrije, oni nastavljaju i njih ćete tek da gledate, samo u klupskim takmičenjima", dodao je čuvar mreže.
Andrija Prlainović je posle meča bio uobičajeno ozbiljniji u razgovoru sa novinarima. I on je veoma emotivno podneo veče za koje su mnogi brinili da će ga pokvariti kiša koja je padala u Beogradu i jutro pre vaterpolo spektakla, kao i dan posle.
"Bilo je veličanstveno. I vreme nas je poslužilo, nije mogla da padne kiša na ovakvo veče, neka sila nije to dozolila", rekao je Prlainović kroz osmeh. "Šta reći posle svega, završio sam reprezentativnu karijeru sa saigračima i ljudima sa kojima sam proveo poslednjih 20 godina života i nije moglo da bude lepše. Uživao sam još jednom i ova četiri minuta su mi bila dovoljna da me prođu trnci, da osetim taj naboj igranja za 'A' reprezentaciju. Nemam sad šta mnogo da kažem, kako je bilo poslednjih godina, tako je bilo i večeras", izjavio je Prlainović.
Kao debitant ušao je u "A" reprezentaciju još 2005, na turniru Svetske lige na Tašmajdanu. U međuvremenu je sa saigračima sa kojima se oprostio osvojio sve trofeje i uspostavio dominaciju kakvu će neka reprezentacija teško ponoviti, bilo gde na svetu i u bilo kom sportu.
"Najdraža medalja? Nemam neku koju bih istakao. Možda iz Rima (sa Svetskog prvenstva 2009), dva olimpijska zlata i iz Beograda (sa Evropskog prvenstva) 2016. Možda bih njih izdvojio. Da li će mi nedostajati reprezentacija? Hoće, ali sve ima kraj. Ušli smo u pozne igračke godine, neki su se već oprostili od vaterpola i mislim da je bio pravi trenutak da kažemo zbog reprezentaciji i sadćemo biti najvatreniji navijači našim naslednicima", dodao je "Prle".
Navedeno zlato iz Rima 2009. svojim golom doneo je Milan Aleksić, koji je tim udarcem doveo na scenu tada novu generaciju, koja će uspostaviti potpunu dominaciju svetskim vaterpolom i postati nepobediva.
"Ne mogu mnogo da kažem posle ovoga, osim da se zahvalim svima koji su bili uz nas sve ove godine, koji su nas podržavali kad je bilo teških momenata, koji su zajedno sa nama slavili i tugovali. Hvala saigračima, porodici, svim trenerima i svima koji su uživali sa nama, nadam se da smo im bar na neki način uzvratili tu ljubav. Jako je teško izdvojiti koja je najdraža medalja, ali ako bih baš morao, onda bi to bili 2009. i Rim, kao i 2016. i Rio, prvo olimpijsko zlato za sve nas. Mada svaka medalja ima svoju draž, u svaku je uloženo mnogo truda, napora i posvećenosti i treba svaku vrednovati", rekao je Aleksić.
Zajedno sa Stefanom Mitrovićem, on se u sezoni 2021/22 oprostio od vaterpola nastupajući za Partizan. "Igračku karijeru sam skoro završio, počeću da radim u Vaterpolo savezu Srbije, pa ćemo videti kako će se stvari dalje odvijati. Ostaću u sportu definitivno", poručio je za kraj jedan od "Šestorice veličanstvenih". Ispisali su istoriju i otišli u legendu.