Na neverovatnu životnu priča boksera Robina Deakina ceo svet je pažnju obraćao iz pogrešnog ugla. Engleski borac godinama je bio označen kao najgori bokser na svetu jer je u karijeri imao niz od čak 51 poraza, ali mnogi koji su mu se smejali nisu znali šta se krije iza njegovih ulazaka u ring.
Zapravo, svaka borba za njega je bila pobeda, jer je na putu do profesionalca prošao pravu golgotu. Kao dečak morao je da se izbori sa opakom bolešću, a nakon što je prohodao tek sa šest godina i imao 40 operacija u životu, zaljubio se u boks. Bila je to ljubav koja se desila slučajno, nakon što su mu lekari preporučili da u bokserskom ringu vežba svoju pokretljivost.
"Moja ambicija je bila da me ljudi pamte! Da me pamte kao gubitnika? Ne. Hteo sam da me pamte zbog stvari koje sam radio, a koje niko drugi nije mogao", ispričao je Robin jednom prilikom. Na njegovu žalost, ljudi nisu imali previše sluha za stvari koje je radio i koje su ga odvajale od ostalih. U životu je postigao mnogo više od impresivnog niza poraza u boks mečevima. Sve je počelo kada je imao šest godina i kada je prvi put "ubačen" u ring. "Odveli su me na trening sa nešto više od šest godina. Bio sam u kolicima, teško sam mogao da se krećem samostalno. Udarao sam, a treneri su govorili 'Dobar je, moglo bi da bude nešto od njega ako bi mogao da hoda'. Nastavio sam sa operacijama, jačao sam noge i redovno trenirao", otkrio je Robin Deakin.
Malim koracima je napredovao i sticao sve više samopouzdanja u ringu, a dobar rad na treninzima popravio mu je svaki aspekt života. Bio je sve sigurniji na nogama, a samopouzdanje koje je dobijao poslužilo mu je da više ne bude maltretiran i da se odupre vršnjacima koji su ga kinjili zbog hendikepa. Tako je zavoleo boks i posvetio mu ceo život. Nakon čak 76 amaterskih borbi, dobio je priliku među profesionalcima. Davno 2006. godine na svom debiju savladao je Šona Votsona u Londonu, da bi odmah dogovorio i drugi meč u karijeri. Manje od četiri meseca kasnije savladao ga je Eduards Kraulskis, a te noći počela je njegova neverovatna serija. Tokom narednih godina izgubio je još 50 mečeva, sve dok 2015. godine nije savladao Denisa Kornilovsa.
Pobeda na poene prekinula je niz neuspeha koji je trajao više od osam godina i zbog kojeg je Robin smatran najgorim profesionalnim bokserom na svetu. Oni koji su ga gledali na taj način nisu znali da je on najveće bitke pobedio pre ulaska u ring.
Na kraju, Robin deakin je karijeru u profesionalnom boksu završio sa dve pobede i 53 poraza, ali to nije bilo sve od njega u ringu. Probao je i boks bez rukavima, gde se takmičari bore golih šaka, ali ni tamo nije bio naročito uspešan. Jedan meč je remizirao, a tri izgubio, pre nego što je napravio pauzu od dve i po godine. Prethodnog meseca se vratio u ring, iako tokom pauze nije trenirao. Naravno, poslednji meč u karijeri završio je porazom, ali srećan što je još jednom imao priliku da se bori. "Pobeda ili poraz, ne zanima me, ja samo volim tuču", rekao je Deakin.
A kako da ne voli ovaj sport? On mu je, praktično, dao sve. Zbog bokserskih treninga u detinjstvu je prohodao, a kasnije u životu često je izbegavao da postane beskućnik baš zbog borbi koje je prihvatio i koje su mu donosile novac da sebi plati smeštaj u hotelima. Sada je sve to iza njega, i teški dani i bokerska karijera, pa sa izabranicom Kristi uživa u "penziji". Dok ga ne pozovu u ring...