Vojvodina je ulaskom u finale EHF kupa ispisala istoriju srpskog sporta, ali to nije dovoljno.
Vojvodina je fantastičnom pobedom 32:24 u revanšu polufinala EHF kupa postala prvi srpski klub nakon dve decenije koji se plasirao u finale nekog evropskog takmičenja, a trener Boris Rojević je posle meča bio emotivan! Puna hala je odzvanjala, čak su i protivnički igrači na kraju pozdravili Novosađane i Novi Sad je opet dokazao da je grad rukometa.
"Šta da kažem presrećan sam, za ovo smo sve ove godine radili, trudili se i sanjali nešto ovako. Predivan ambijent, hvala svima koji su došli, jer ovo je stvarno neverovatno. Meni je puno srce", rekao je on, a onda naveo da su ambicije kluba velike: "Što se tiče utakmice, ono što ja pričam ceo život, bez odbrane nema ništa. Nadam se da nećemo stati na ovome, da ćemo rasti iz godine u godinu. Nadamo se da će ovaj klub doći jednog dana i do Lige šampiona i igrati uspešno i najjače takmičenje", rekao je Rojević na startu.
"Slana bara" prima 2.000 ljudi, a za 48 sati je bila rasprodata pred ovaj meč. Čak 7.000 ljudi tražilo je kartu i to je nešto zbog čega se rukomet i igra: "Bavim se trenerskim poslom zbog ovakvog ambijenta i ovakvog adrenalina i dugo godina sanjam ovako nešto. Treba raditi da bi stalno igrali pred ovakvom publikom", rekao je Rojević.
U prvom poluvremenu njegov tim nije uspeo da iskoristi momentum koji je napravio na početku i da prednost od četiri gola zadrži, ali posle razgovora na poluvremenu se igra stabilizovala. Nakon svega, najtrofejniji trener srpskog rukometa je jedva dočekao da ode da proslavi uspeh sa svojim momcima.
"Dogovorili smo se u poluvremenu da ako treba da izgubimo utakmicu da je izgubimo kako treba, hrabro, kao mušlarci. Drugo poluvreme smo odigrali kako treba. Dobro smo pripremili utakmicu i zaista je sve prolazilo i kako je utakmica prolazila bilo je i umora. Zaista nas očekuje jako težak protivnik u final, ima mesec dana do toga, sada nek momci malo proslave i uživaju u ovome. Idemo sad da pijemo pivo", rekao je ushićeni Rojević.