Reprezentacija SCG pobedila je Hrvatsku u finalu Evropskog šampionata u vaterpolu. A onda kreće divljanje navijača Hrvatske.
Pre 20 godina reprezentacija SCG pobedila je u finalu Evropskog šampionata u vaterpolu reprezentaciju Hrvatske rezltatom 9:8. Ali nažalost ta utakmica se neće pamtiti samo po pobedi plavih momaka već i po nezapamćenom divljanju navijača iz Hrvatske.
"Bio je to mali rasistički rat. Bilo je više od 2.000 navijača hrvatske reprezentacije, pijanih i narkotoziranih, identifikovanih sa ustaštvom i jednom jedinom porukom – ubij Srbina. Uslovi su bili poptpuno neregularni, sve vreme su letele kamenice i flaše, a bilo je samo pedesetak policajaca“, rekao pre 20 godina za Danas Boris Tadić, tadašnji ministar odbrane Srbije i Crne Gore o finalnoj vaterpolo utakmici SCG i Hrvatske.
Sve vreme utakmice, kako je naveo Tadić koji je prisustvovao meču, navijači hrvatske reprezentacije preskakali su ogradu, a najmanje hiljadu ušlo ih je bez karata. U jednom trenutku su se i međusobno potukli.
"Dva puta smo se evakuisali sa tribina, a po završetku utakmice, pored bazena, dok smo proslavljali pobedu, pogođen sam kamenom u grudi. Nisam se tukao, ali objektivno sam bio fizički ugrožen, što je sa diplomatskog aspekta nezamislivo. Nisam dobio nikakvo izvinjenje zvaničnika Slovenije. Ja sam bio predsednik Organizacionog odbora FINA kupa i znam da je za organizaciju velikog vaterpolo takmičenja potrebno iskustvo. To Slovenija nema", naveo je Tadić tada.
Podsećanja radi vaterpolisti SCG pobedili su Hrvatsku sa 9:8 i time odbranili evropsku titulu iz Budimpešte. "Plavi“ su tokom celog meča blli u rezultatskom zaostatku (u jednom trenutku 7:4 za Hrvatsku), da bi tek u produžetku prvi put poveli i sačuvali vođstvo do kraja. "Mnogo smo jaki, mnogo smo jaki“, orilo se iz grla Šefika, Kuljača, Nikića, Udovičića, Savića, Ikodinovića, Jelenića, Gojkovića, Ćirića, Šapića, Vujasinovića, Jokića, Zlokovića, Filipovića, selektora Nenada Manojlovića i njegovih pomoćnika“, preneo je Danasov specijalni izveštač. Zbog nereda sa tribina, dodela medalja usledila je kasnije u hotelu. Dileme oko prvog strelca, kako je pisao Danas, nije bilo ni pre utakmice. U meču odluke Aleksandar Šapić, sada gradonačelnik Beograda postigao je četiri pogotka, ukupno je imao 24, što ga je kandidovalo za ovu laskavu titulu.
Hrvati loše podneli poraz
Veliki broj hrvatskih navijača nije mogao da podnese poraz, pa je napravio pravi haos na tribinama a kasnije i po celom gradu. U divljanju na tribinama Nikola Kuljača je bio povređen, ali je povreda glave bila brzo sanirana. Međutim neredi u Kranju trajali su ceo dan. Hrvatski navijači obračunavali su se sa svim što bi im se našlo na putu, stalno izvikujući „Ubi, ubi Srbina“.
"Specijalne jedinice slovenačke policije reagovale su tek kada su huligani počeli da bacaju stolice u bazen i kada su krenuli ka novinarskoj loži gde su se nalazili izveštači iz SCG“, pisao je tada Danas.
Odmah po završetku finalne utakmice kolone navijača uputilo se ka centru Beograda, kako bi, već tradicionalno proslavili novu šampionsku titulu, a zbog svega što se dogodilo „u sekundi je doneta odluka“ da se igrači i novinari prevezu avionom za Beograd.
Iste večeri potez od Slavije do Kalemegdana bio je prepun navijača, ulicama su kružili automobili koji su sirenama pozdravljali uspeh vaterpolista. Procenjeno je da je bilo oko 25.000 ljidi na ulicama, od kojih je jedna grupa od 5.000 do 6.000 krenula ka hrvatskoj ambasadi uzvikujući „Srbija, Srbija“ i „Ubij, zakolji da Hrvat ne postoji“. Gađali su prozore, lomili žardinjere, a jedan mladić popeo se na balkon ambasade gde je polomio hrvatski grb i pokušao da zapali zastavu, ali je na kraju odustao pa hrvatsku zastavu zamenio srpskom. Tadić je apelovao da hrvatska ambasada mora da se zaštiti.
"Ta divljaštva sa vraćanjem na četnike i ustaše moraju da se prekinu, inače svemu tome nema kraja“, poručio je Tadić tada u telefonskom razgovoru za agenciju Beta.
Centar Beograda demoliran
Prema njegovim rečima, i pored izgreda hrvatskih navijača između reprezentativaca SCG i Hrvatske nije bilo konflikata.
Slavilo se i u Podgorici, Banjaluci, a na centralnom gradskom trgu u Novom Sadu gde se okupilo bilo oko 5.000 slavlje je preraslo u divljaštvo, zbog čega je uži centar grada bio demoliran. Beogradska policija saopštila je da je 33 osobe privela zbog nereda i uništavanja državnih obeležja na ambasadi Hrvatske. U masovnoj tuči na bazenu, nakon finalnog vaterpolo meča u Kranju povređeno je 14 policajaca, a isto toliko osoba je uhapšeno. Tadašnji hrvatski ministar inostranih poslova Tonino Picula otkazao je planiranu posetu Crnoj Gori, a ambasadi Srbije i Crne Gore u Zagrebu uručena je protesna nota.
„Po ko zna koji put videli smo da sportska pobeda može da bude poraz za one koje u njoj ostanu bez dostojanstva, pristojnosti, poštovanja i naravno samopoštovanja“, poručila je Radmila Hrustanović koja je tada bila gradonačelnice Beograda, koja se izvinjavala Hrvatskoj zbog napada građana na hravtsku ambasadu u Beogradu.
Zlatne momke ispred Skupštine SCG dočekalo je oko 10.000 ljudi, a jedna od poruka na transparentu glasila je „Momci, hvala za najveće srce u bazenu“. Obraćajući se okupljenom narodu kapiten vaterpolo reprezentacije Vlada Vujasinović rekao je, tom prilikom, da niko od igrača nije ranije igrao u onakvom „paklu“, a da su „plavi“ u finalu pružili možda najlošiju partiju, jer su uslovi za igru bili „nemogući“. slednika legendarnog Aleksandra Šoštara.