Nekada dugogodišnji reprezentativac naše zemlje, a sada već skoro dve decenije uspešan rukometni stručnjak Vladan Matić otkrio je malo poznat detalj iz svoje karijere.
Ostavio je dubok trag i u Partizanu i u Crvenoj zvezdi, u Pik Segedu i Mađarskoj je legenda, ali sigurno da je najviše vezan za Šabac i svou Metaloplastiku. Vladan Matić, nekada vihorno levo krilo reprezentacije Jugoslavije već neko vreme vodi bivšeg prvaka Evrope, a sada je u Našicama na "Henbdol toksu" u organizaciji "Balkan Hendbola" govorio o drami koju je preživeo dok je vodio Tatabanju!
Sadašnji šef struke Metaloplastike otkrio je da je pred meč Lige Evrope između njegovog tima i danskog Gudmea pao u nesvest, ali je na kraju ipak vodio tu utakmicu!
"Da li sam 24 sata u rukometu? Nisam! Nisam 24 sata u rukometu jer sam bio i onda sam došao u jedan period... Mi smo mali sport i sve se vrti oko tih finansija, jedno vreme je dobro, a onda dođe drugo i vi padnete dole, ali javnost i neko ko je samo gledalac nikada niko neće izaći i reći: "Hej ovaj klub ima teške uslove, probleme, jedva je sastavio ekipu, jedva sastavlja kraj sa krajem, bore se..." I onda sam ja to sve živeo!", počeo je Matić.
Nekada trofejni rukometaš i osvajač bronze na svetskim prvenstvima u Egiptu 1999. i Francuskoj 2001. godine je pod teretom ogromnog stresa na kraju platio ceh svojim zdravljem.
"I ta putovanja autobusom po dva-tri dana, i nemaština kada po dva, tri ili četiri meseca igrači budu bez plata i to je mene jako pogađalo. Došlo je do trenutka koji nikada neću zaboraviti. Igrali smo Ligu Evrope protiv Gudmea u Danskoj i ja sam pred utakmicu pao u nesvest. Pao sam u nesvest, onda sam se malo povratio, odradili smo to sve i zatim sam se vratio u Mađarsku i odmah sam uradio sve pretrage. Odmah sam otišao u bolnicu i oni su mi rekli da je to stres i da moram da smanjim to", otkrio je Matić.
Shvatio je da rukomet ipak nije najbitniji na svetu i da mora da se posveti više sebi i svojoj porodici. "Znate imam dva predivna sina, predivnu ženu, svoju porodicu i život i neću da budem u toj fazi da izgubim svoje zdravlje i život ne daj Bože jer mislim da mi niko neće reći hvala za to. A treba njih izvesti na put. Nije lako uopšte", iskren je on.
Sada je u Šapcu u laganijem ritmu nego što je na to ranije navikao, ali ističe da tako uspeva više da se posveti i samom rukometu, s obzirom da je odmorniji, srećniji, skoncentrisaniji...
"Ja sam u tim nekim periodima kada igramo za sada subota-subota i u dogovoru sa rukovodećim ljudima u klubu ja sam tražio da me oslobode još jedan dodatni dan jer mi je porodica u Mađarskoj. Svaki slobodan trenutak koristim da odem kući dva dana gde napunim baterije. Onda se vratim i potpuno sam posvećen, s tim što u večernjim satima kad vreme dozvoli i kada mi kukovi dozvole odem malo da se bavim sportom. Nije to ništa naročito, zavoleo sam da igram tenis i to mi je neki ventil i tako sam našao jednu ravnotežu gde onda mogu i više da dam i rukometu. Mislim da čovek ako je 24 sata u rukometu i ako non-stop misli o tome da se malo film pomeša i izgubi. Ovako si koncentrisan, isplaniraš i daš sebi zadatke. Meni to jako prija, od kad tako radim nisam imao nikakvih zdravstvenih problema i ok sam. Raspoložen sam, veseo, ali to vam zavisi od okruženja. Kakvi su vam sportski direktor, predsednik, saradnici i jako je važno da si okružen pozitivnim i dobrim ljudima i da vučete sve u istom pravcu. Bože moj, nekad malo gore, nekad dole, ali takav je sport", završio je svoje izlaganje na "Hendbol Toksu" u Našicama Vladan Matić.
Kao igrač on je ponikao u Metaloplastici, onda je dve sezone proveo u Partizanu i dve u Crvenoj zvezdi. Nakon još četiri sezone u crveno-belom otišao je u Pik Seged gde je igrao do 2007. godine. Nakon igračke karijere dobio je trenersku ulogu u Segedinu, zatim je radio u stručnom štabu reprezentacije Mađarske, a onda u Ferencvarošu. Vodio je Celje dve godine, bio selektor Srbije, a onda je od 2014. do 2021. vodio Tatabanjju. Godinu dana je zajendo sa Ištvanom Čoknjaijem vodio selekciju Mađarske, a od 2022. je opet u Šapcu. Za nacionalni tim Jugoslavije i Srbije i Crne Gore nastupao je od 1997. do 2004. godine i sa velikih takmičenja ima dve medalje i jedno polufinale.
BONUS VIDEO: